Срчана обољења не настају преко ноћи – развијају се годинама, под утицајем промена крвног притиска, упалних процеса, регулације глукозе и квалитета сна.
На то указује кардиолог Санџај Бхојраџ, који је након више од две деценије рада са пацијентима оболелим од срчаних болести, запушених артерија и метаболичких поремећаја приметио један често занемарен фактор: оно што радимо у вечерњим сатима. Како преноси ЦНБЦ, издвојио је седам навика које као лекар избегава после 19 часова.
1. Касни оброци
Метаболизам је тесно повезан са циркадијалним ритмом. У вечерњим сатима опада осетљивост на инсулин, па тело теже обрађује глукозу и масти. Касно једење доводи до повишеног шећера у крви, поремећаја метаболизма липида и појачаних упалних процеса.
Истраживања показују да ранија вечера доприноси бољој контроли крвног притиска и смањењу кардиоваскуларних ризика, док касни оброци ометају ноћни опоравак организма.
2. Излагање јаком светлу
Јако вештачко светло увече смањује лучење мелатонина – хормона који регулише сан, крвни притисак и има антиоксидативну улогу.
Студије повезују вечерње осветљење са већим ризиком од срчаних болести и поремећајем ноћног крвног притиска. Због тога се препоручује коришћење топлог, пригушеног светла које подсећа на природне услове заласка сунца.
3. Стресни ТВ садржаји
Организам не прави разлику између стварног и „екранског“ стреса. Било да гледате политичке расправе, ријалити програме или напете спортске мечеве, тело реагује повећањем пулса и крвног притиска.
Дуготрајна изложеност стресу доводи до оштећења крвних судова.
"Волим добре ТВ серије колико и било ко други. Само их не гледам увече. Туђе драме чувам за викенде, када мој нервни систем може да издржи шок. Нагли пораст хормона стреса непосредно пре спавања је као када нагло притиснете папучицу гаса док возите у гаражу", објаснио је кардиолог.
4. Интензиван тренинг касно увече
Физичка активност је кључна за здравље срца, али је важно и време када вежбате. Тешки тренинзи касно увече одржавају повишен ниво кортизола и отежавају прелазак организма у фазу одмора.
То може довести до проблема са сном, убрзаног рада срца током ноћи и смањене варијабилности срчаног ритма.
5. Конзумирање алкохола
Чак и умерена количина алкохола увече може пореметити сан, смањити РЕМ фазу и успорити лучење мелатонина.
Такође повећава пулс у мировању и ремети природно снижавање крвног притиска током ноћи, што дугорочно повећава ризик од срчаних болести.
6. Емотивно напети разговори
Свађе и емоционални стрес имају директан утицај на срце. Могу изазвати нагли скок кортизола, смањити варијабилност срчаног ритма, па чак и довести до аритмија или срчаног удара.
Кардиолог упозорава да вечерње расправе додатно оптерећују организам у тренутку када му је потребан одмор, па саветује да се конфликтне теме одложе за други део дана.
7. Прекомерна употреба екрана
Телефони, таблети и телевизори емитују плаво светло које одлаже лучење мелатонина и нарушава природан ритам спавања.
То води ка каснијем успављивању и лошијем квалитету сна, што дугорочно негативно утиче на здравље срца.
"За мене је после 19 часова правило једноставно: смањити поремећај циркадијалног ритма и стрес и дозволити срцу да се опорави", закључио је кардиолог.
Додатни савети за здравље срца
Стручњаци истичу да правилна исхрана игра кључну улогу у очувању здравља срца. Одређене врсте воћа могу помоћи у снижавању крвног притиска и заштити од кардиоваскуларних болести.
Такође, поједине житарице сматрају се изузетно корисним за дуговечност и опште здравље, јер доприносе бољој регулацији метаболизма и здравом старењу.
(Стил)
