Да ли је епидемија ковида донела нову епидемију - усамљеност?
Психолози све чешће говоре о томе да су људи данас мање друштвени и да су отуђени једни од других.
Прочитајте још: Ових седам емотивних стања жена прође кад напуни 50 година
Неретко из удобне фотеље испијамо кафу са пријатељима или рођацима преко "Скајпа" или видео-позива, иако можда не живе на другом крају света. Да ли постајемо асоцијални или смо се само прилагодили правилима новог времена, и јесмо ли тога свесни? Јесмо ли постали сами себи довољни?
Лепи односи и даље постоје, али смо фокусирани на себе.
- И даље постоје пријатељства, родбински односи које негујемо. Можда то не изгледа као пре 10 или 20 година, али представљају важан део нашег живота. Истина је да смо данас много фокусиранији на своје потребе, али нисам сигурна да то значи да смо себи довољни - каже психолог и психотерапеут Јована Јестровић
Прочитајте још: Пре спавања ЗАШТИТИТЕ КОЖУ како бисте се пробудили свежи и одморни
Како да се вратимо ранијем друштвеном животу и навикама?
- Не знам да ли је могуће да све изгледа као раније. Треба да се трудимо да проводимо време са драгим људима и уживамо у заједничким тренуцима кад год то можемо. Да схватимо да су телефон и интернет сјајни када нисмо у могућности да некога видимо уживо, али да они никако не могу да замене све сусрете и постану једини начин дружења - каже психолог.
Неки људи су мање дружељубиви, али...
У којој мери асоцијалност зависи од типа личности и ко је таквом понашању највише склон?
- Неке особе су по природи мање дружељубиве и мање уживају у интеракцијама са другим људима. У психологији, зовемо их интровертима. Са друге стране, екстроверти су људи који више воле да проводе време са другима, то су они за које народски кажемо да су дружељубиви - истиче Јестровићева.
Прочитајте још: Не бацајте воду од КРОМПИРА. То је ПРВА помоћ против опадања косе!
Не постоје фаталне последице понашања када се избегавају људски контакти. Ови људи веома рано науче да функционишу сами и да све могу да обављају без помоћи других. Ипак, не можемо заборавити да је човек социјално биће и да сваком од нас понекад треба подршка блиских особа, које нико и ништа не може да замени.
- У ситуацијама када схвате да су потпуно сами, неретко потраже подршку. Обично то толико дуго траје да они не знају како се започиње или обнавља било какав социјални контакт и потребан је дуг терапијски рад како би се постигао напредак - закључује Јестровићева.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
