Веш-машину укључујемо готово аутоматски – убацимо гардеробу, сипамо детерџент и изаберемо програм који користимо годинама. Међутим, управо неке од тих устаљених навика могу непотребно да повећају рачун за струју. Није проблем само температура на којој перемо: важни су и количина веша у бубњу, претпрање, али и програм који бирамо.
Када покушавамо да смањимо рачун за струју, обично прво помислимо на бојлер, климу или грејање. Веш-машина ретко је прва на листи уређаја на које обраћамо пажњу, иако је у већини домаћинстава укључујемо неколико пута недељно.
Једно прање можда неће направити велику разлику, али када исту навику понављамо током целе године, рачуница постаје другачија. Посебно ако веш годинама перемо на вишој температури него што је потребно или укључујемо машину чим се у корпи накупи неколико ствари.
Највише енергије током прања одлази управо на загревање воде. Зато промена температуре може бити један од најједноставнијих начина да се потрошња смањи.
Према стручњацима организације Гинетеx, снижавањем температуре прања могуће је уштедети до 0,06 киловат-сати по килограму веша.
Навика са 60 степени може скупо да кошта
Програм на 60 степени многима је годинама готово подразумевани избор. Постоји осећај да ће топлија вода боље опрати гардеробу и уклонити више нечистоћа, али та навика има цену.
Прање на 60 степени троши око 50 одсто више електричне енергије него прање на 40 степени. Када температуру подигнемо на 90 степени, потрошња може бити чак двоструко већа.
Наравно, то не значи да програме са високим температурама треба потпуно избацити. За пешкире, постељину или дечју одећу, када је потребно темељније прање, 60 и више степени могу имати своју сврху, али фармерке, мајице, кошуље и велики део гардеробе коју свакодневно носимо углавном нема потребе прати на тако високим температурама.
За свакодневни веш често је довољно и 30 степени
Детерџенти које данас користимо направљени су тако да делују и на нижим температурама, па за велики део уобичајеног веша 30 степени може бити сасвим довољно.
Такво прање не доноси само мању потрошњу струје. Нижа температура може да буде нежнија према тканинама и бојама, па гардероба дуже задржава првобитни изглед.
Уместо да из навике сваки пут окрећемо дугме на 60, температуру је зато боље бирати према врсти тканине, запрљаности одеће и стварним хигијенским потребама, а температура није једино место на којем непотребно трошимо.
Претпрање није потребно сваки пут
Некада је претпрање било готово обавезно када се у бубњу нађе запрљанија одећа. Данас, захваљујући савременим детерџентима, за велики број прања тај додатни циклус није потребан, а није ни бесплатан.
Коришћење претпрања може да повећа потрошњу енергије до 20 одсто, док разлика у крајњем резултату у многим случајевима неће бити велика.
Наравно, ако се са фудбалског терена вратите са панталонама прекривеним осушеним блатом, претпрање може имати смисла. Али ако га укључујете аутоматски, без обзира на то шта се налази у бубњу, трошите енергију која вам можда уопште није потребна.
Неколико мајица у бубњу може бити најскупља навика
Можда највеће изненађење крије се у количини веша коју стављамо у машину. Ако вам баш треба одређена кошуља или панталоне за сутра, лако је подлећи искушењу да укључите машину због свега неколико комада гардеробе. Делује као да мања количина веша мора да значи и мању потрошњу.
Међутим, када се рачуна потрошња по килограму опраног веша, полупразан бубањ може бити врло неекономичан. Ако машина није довољно напуњена, потрошња енергије по килограму веша може бити већа и до 70 одсто.
То ипак није позив да у бубањ угурате гардеробу док врата једва могу да се затворе. Претрпана машина такође неће добро опрати веш. Најбоље решење је оптимално напуњен бубањ, у складу са капацитетом и препорукама произвођача.
Брзи програм звучи економично, али није увек тако
Још једна ствар уме да завара. Ако један програм траје пола сата, а други два или три сата, сасвим је логично помислити да је онај краћи и јефтинији. Међутим, трајање циклуса није једино што одређује колико ће струје машина потрошити.
Поједини брзи програми морају интензивније и брже да загревају воду како би за кратко време завршили читав циклус. Због тога њихова потрошња може бити већа него што очекујемо.
Еко програми функционишу другачије. Они често трају знатно дуже, али воду загревају постепеније и енергију користе ефикасније. Зато три сата рада машине не морају аутоматски значити да ће рачун бити већи него после кратког програма.
Мале промене које се виде тек на дужи рок
Ниједна од ових навика сама по себи неће преко ноћи преполовити рачун за струју. Али веш не перемо једном годишње. Ако машину укључујемо неколико пута недељно, иста непотребна потрошња понавља се из месеца у месец.
Зато нема потребе да компликујемо: нижа температура када је довољна, бубањ напуњен колико треба, претпрање само када је заиста неопходно и еко програм када имамо времена да сачекамо.
Мале промене у једном прању можда делују безначајно. Када их помножимо са десетинама или стотинама укључивања веш-машине током године, рачуница већ изгледа сасвим другачије.
(Директно)
БОНУС ВИДЕО:
