Veš-mašinu uključujemo gotovo automatski – ubacimo garderobu, sipamo deterdžent i izaberemo program koji koristimo godinama. Međutim, upravo neke od tih ustaljenih navika mogu nepotrebno da povećaju račun za struju. Nije problem samo temperatura na kojoj peremo: važni su i količina veša u bubnju, pretpranje, ali i program koji biramo.
Kada pokušavamo da smanjimo račun za struju, obično prvo pomislimo na bojler, klimu ili grejanje. Veš-mašina retko je prva na listi uređaja na koje obraćamo pažnju, iako je u većini domaćinstava uključujemo nekoliko puta nedeljno.
Jedno pranje možda neće napraviti veliku razliku, ali kada istu naviku ponavljamo tokom cele godine, računica postaje drugačija. Posebno ako veš godinama peremo na višoj temperaturi nego što je potrebno ili uključujemo mašinu čim se u korpi nakupi nekoliko stvari.
Najviše energije tokom pranja odlazi upravo na zagrevanje vode. Zato promena temperature može biti jedan od najjednostavnijih načina da se potrošnja smanji.
Prema stručnjacima organizacije Ginetex, snižavanjem temperature pranja moguće je uštedeti do 0,06 kilovat-sati po kilogramu veša.
Navika sa 60 stepeni može skupo da košta
Program na 60 stepeni mnogima je godinama gotovo podrazumevani izbor. Postoji osećaj da će toplija voda bolje oprati garderobu i ukloniti više nečistoća, ali ta navika ima cenu.
Pranje na 60 stepeni troši oko 50 odsto više električne energije nego pranje na 40 stepeni. Kada temperaturu podignemo na 90 stepeni, potrošnja može biti čak dvostruko veća.
Naravno, to ne znači da programe sa visokim temperaturama treba potpuno izbaciti. Za peškire, posteljinu ili dečju odeću, kada je potrebno temeljnije pranje, 60 i više stepeni mogu imati svoju svrhu, ali farmerke, majice, košulje i veliki deo garderobe koju svakodnevno nosimo uglavnom nema potrebe prati na tako visokim temperaturama.
Za svakodnevni veš često je dovoljno i 30 stepeni
Deterdženti koje danas koristimo napravljeni su tako da deluju i na nižim temperaturama, pa za veliki deo uobičajenog veša 30 stepeni može biti sasvim dovoljno.
Takvo pranje ne donosi samo manju potrošnju struje. Niža temperatura može da bude nežnija prema tkaninama i bojama, pa garderoba duže zadržava prvobitni izgled.
Umesto da iz navike svaki put okrećemo dugme na 60, temperaturu je zato bolje birati prema vrsti tkanine, zaprljanosti odeće i stvarnim higijenskim potrebama, a temperatura nije jedino mesto na kojem nepotrebno trošimo.
Pretpranje nije potrebno svaki put
Nekada je pretpranje bilo gotovo obavezno kada se u bubnju nađe zaprljanija odeća. Danas, zahvaljujući savremenim deterdžentima, za veliki broj pranja taj dodatni ciklus nije potreban, a nije ni besplatan.
Korišćenje pretpranja može da poveća potrošnju energije do 20 odsto, dok razlika u krajnjem rezultatu u mnogim slučajevima neće biti velika.
Naravno, ako se sa fudbalskog terena vratite sa pantalonama prekrivenim osušenim blatom, pretpranje može imati smisla. Ali ako ga uključujete automatski, bez obzira na to šta se nalazi u bubnju, trošite energiju koja vam možda uopšte nije potrebna.
Nekoliko majica u bubnju može biti najskuplja navika
Možda najveće iznenađenje krije se u količini veša koju stavljamo u mašinu. Ako vam baš treba određena košulja ili pantalone za sutra, lako je podleći iskušenju da uključite mašinu zbog svega nekoliko komada garderobe. Deluje kao da manja količina veša mora da znači i manju potrošnju.
Međutim, kada se računa potrošnja po kilogramu opranog veša, poluprazan bubanj može biti vrlo neekonomičan. Ako mašina nije dovoljno napunjena, potrošnja energije po kilogramu veša može biti veća i do 70 odsto.
To ipak nije poziv da u bubanj ugurate garderobu dok vrata jedva mogu da se zatvore. Pretrpana mašina takođe neće dobro oprati veš. Najbolje rešenje je optimalno napunjen bubanj, u skladu sa kapacitetom i preporukama proizvođača.
Brzi program zvuči ekonomično, ali nije uvek tako
Još jedna stvar ume da zavara. Ako jedan program traje pola sata, a drugi dva ili tri sata, sasvim je logično pomisliti da je onaj kraći i jeftiniji. Međutim, trajanje ciklusa nije jedino što određuje koliko će struje mašina potrošiti.
Pojedini brzi programi moraju intenzivnije i brže da zagrevaju vodu kako bi za kratko vreme završili čitav ciklus. Zbog toga njihova potrošnja može biti veća nego što očekujemo.
Eko programi funkcionišu drugačije. Oni često traju znatno duže, ali vodu zagrevaju postepenije i energiju koriste efikasnije. Zato tri sata rada mašine ne moraju automatski značiti da će račun biti veći nego posle kratkog programa.
Male promene koje se vide tek na duži rok
Nijedna od ovih navika sama po sebi neće preko noći prepoloviti račun za struju. Ali veš ne peremo jednom godišnje. Ako mašinu uključujemo nekoliko puta nedeljno, ista nepotrebna potrošnja ponavlja se iz meseca u mesec.
Zato nema potrebe da komplikujemo: niža temperatura kada je dovoljna, bubanj napunjen koliko treba, pretpranje samo kada je zaista neophodno i eko program kada imamo vremena da sačekamo.
Male promene u jednom pranju možda deluju beznačajno. Kada ih pomnožimo sa desetinama ili stotinama uključivanja veš-mašine tokom godine, računica već izgleda sasvim drugačije.
(Direktno)
BONUS VIDEO:
