Arno Deni, cenjeni francuski glumac, čiji se život pretvorio u niz bolova nakon neuspele operacije ugradnje mrežice za kilu, priprema se za eutanaziju u Belgiji.
Arno Deni, cenjeni francuski glumac, godinama je gradio ugled kao umetnik veran klasici i suptilnoj interpretaciji drama. Međutim, u poslednjim mesecima postao je simbol borbe za dostojanstvo u situaciji krajnje patnje i glasni kritičar medicinskog sistema koji ga je, po njegovom mišljenju, izneverio. Danas, u 42. godini, priprema se za eutanaziju u Belgiji, smatrajući da njegov život u ovom stanju više nije moguć.
Od obećavajuće karijere do života na granici izdržljivosti
Deni je dobio priznanje za svoje adaptacije dela Oskara Vajlda, a njegove pozorišne produkcije oduševljavale su i kritičare i publiku. Međutim, njegov život je naglo stao 2023. godine, posle rutinske operacije uklanjanja preponske kile, tokom koje mu je ugrađena velika hirurška mrežica. Tada je počela njegova noćna mora.
"Više ne mogu da izađem iz kuće, nemam društveni život, nemam nikakav život. Više nemam ništa što bi predstavljalo dostojanstvo ljudskog života", rekao je glumac.
Posledice postupka bile su razorne. Glumac je počeo da oseća stalne bolove u stomaku, urinarne i neurološke probleme, pa je čak izgubio i nekoliko kilograma.
"Znao sam da umirem... Svi moji sistemi su počeli da otkazuju", rekao je jednom prilikom.
Neuspešna operacija i borba za dijagnozu
Posle meseci patnje, Deni je otišao u Sjedinjene Države, gde su se specijalisti preduzeli skupu operaciju uklanjanja implanta. Iako je ona donela kratkotrajno poboljšanje, simptomi su se brzo vratili. Lekari su izneli hipotezu o ASIA sindromu, retkoj imunološkoj reakciji na materijal implantata.
ASIA se u Francuskoj, međutim, ne priznaje kao bolest, a proizvođač implantata je negirao bilo kakvu odgovornost za takve reakcije.
Stanje glumca se i dalje pogoršavalo. Deni je dokumentovao svoju priču. Objavio je svedočanstva o bolu i apelovao na interesovanje za sudbinu drugih ljudi sa sličnim komplikacijama. Osnovao je grupu koja okuplja sve veći broj pacijenata.
Kako se njegovo stanje pogoršavalo, Francuz je počeo otvoreno da govori o mogućnosti okončanja života.
"Čovek u dubini duše zna kada je osuđen na kraj", rekao je u razgovoru za Le Dauphine Libere, a ova rečenica postala je simbol njegovog unutrašnjeg uverenja da lečenje više nema smisla.
"Obešen između svetla scene i tame patnje"
Godine 2026. započeo je zvanične procedure koje omogućavaju sprovođenje eutanazije u Belgiji, zemlji u kojoj zakon dopušta ovaj oblik okončanja patnje. Deni svoju odluku objašnjava ne samo fizičkim bolom, već i potpunim nestankom onoga što naziva "dostojanstvom ljudskog života".
"Ne želim da ležim u bolnici priključen na desetine cevi", rekao je u jednom intervjuu.
Glumac se ne ograničava na prepričavanje sopstvene priče. NJegovo iskustvo postalo je pokretač delovanja za reformu francuske hirurgije kile i nadzora nad implantatima. Pridružio se grupi pacijenata koji zahtevaju promene i veću svest o rizicima. Pre nego što napravi svoj poslednji korak, planira i tužbu protiv proizvođača implantata i da učestvuje u kolektivnoj tužbi zbog medicinskih propusta.
Paradoksalno, što je njegovo telo više slabilo, njegov glas je postajao sve snažniji. Povukao se sa scene, davao je intervjue i objavljivao potresne zapise svakodnevice. NJegova priča srušila je predstavu o tome da su rutinske operacije uvek bezbedne, a medicinska nega uvek efikasna.
Godine 2025. Le Monde ga je opisao kao umetnika "obešenog između svetla scene i tame patnje", koji je uprkos bolesti nastavio da režira, iako više nije mogao da se pojavljuje pred publikom.
Odluka Arnoa Denija o eutanaziji izazvala je debatu u Francuskoj, ne samo o etičkim aspektima eutanazije, već i o bezbednosti implantata i kvalitetu nege pacijenata sa hroničnim bolom.
(Mondo)
BONUS VIDEO:
