Evo koja pravila treba da se poštuju kad se dočekuju i raspoređuju gosti za slavski sto.
Krsna slava proslavlja se uz žito, slavski kolač i sveću, a važan deo tradicije predstavljaju i običaji dočekivanja gostiju i rasporeda sedenja za stolom.
Krsna slava u srpskoj pravoslavnoj tradiciji nije samo svečani ručak, već porodični praznik koji okuplja rodbinu, prijatelje i kumove. Posebno mesto u slavskim običajima imaju gostoprimstvo, poštovanje prema starijima i način na koji domaćin dočekuje one koji dolaze da čestitaju praznik. Prema običajima opisanim na sajtu Svetosavlje, i sam susret domaćina i gostiju ima ustaljen red.
Kako domaćin dočekuje goste na slavi
Prema običaju opisanom na sajtu Svetosavlje, domaćin goste dočekuje pred kućom ili na pragu svog doma, svečano obučen i raspoložen.
Gostima se upućuju reči dobrodošlice, dok oni domaćinu čestitaju krsnu slavu.
Najsvečanije obučen i svečarski raspoložen, domaćin goste dočekuje rečima: "Dobro došli!" Gosti čestitaju slavu rečima: "Srećna slava, domaćine, tebi i tvom domu i tvojim ukućanima, mnogo godina u zdravlju i veselju".
Gosti ulaze u kuću, i po stareštvu sedaju za sto gde se obavlja slavski ručak, ili u neku drugu prostoriju gde sede do početka ručka.
Za slavskom tpezom poštuje se "stareštvo"
Izraz da gosti po starešinstvu (stareštvu) sedaju za sto znači da se raspored sedenja određuje prema godinama života, društvenom statusu, ugledu ili porodičnoj hijerarhiji.
U tradicionalnoj kulturi i bontonu, ovo pravilo iskazuje poštovanje prema starijima i najvažnijim gostima. Evo kako to izgleda u praksi:
Najstariji i najugledniji gosti sedaju prvi: NJima pripadaju počasna mesta na čelu stola ili na sredini stola (ako je sto duguljast).
Domaćini i počasni gosti: Domaćin obično sedi na čelu stola, a najstariji ili najvažniji gost (npr. deda, kum, gost koji je došao izdaleka) seda sa njegove desne strane.
Mlađi sedaju na kraju: Kako se ide ka krajevima stola ili dalje od čelnih pozicija, mesta zauzimaju mlađi članovi porodice ili mlađi gosti.
Poštovanje važnije
Sedenje po stareštvu predstavlja deo tradicioalnog bontona kojim se iskazuje poštovanje prema godinama, iskustvu i porodičnoj hijerarhiji. Ipak, raspored mesta može se razlikovati od doma do doma, u skladu sa prostorom, brojem gostiju i porodičnim navikama.
Na slavi je domaćin taj koji dočekuje goste, poziva ih za trpezu i nastoji da se svi osećaju dobrodošlo. Gosti, sa svoje strane, poštuju domaćina, čestitaju praznik i uvažavaju starije.
Tako se običaji dočekivanja i sedenja za slavskom trpezom prenose sa generacije na generaciju, kao deo srpske porodične tradicije i kulture gostoprimstva.
(Religija/Yumama)
BONUS VIDEO:
