Iako se neki običaji menjaju tokom vremena, mnogi vernici uglavnom iz neznanja prave ključne greške prilikom porodičnih svetkovina.
Bilo da ste domaćini ili gosti na slavi krsnog sveca, postoje običaji i obredi koji ne bi trebalo da se narušavaju u pravoslavnih vernika. Iako se oni menjaju tokom vremena, mnogi vernici uglavnom iz neznanja prave ključne greške prilikom porodičnih svetkovina.
Donosimo vam tri običaja bez koje nijedna pravoslavna kuće ne sme da dočeka svog sveca zaštitnika.
Pročitajte još: STAV ŠMEKERA: Da li prepoznajete glumačku legendu? 80-ih je plenio svojom harizmom, a devojke su LUDELE ZA NJIM (FOTO)
Slavski kolač
Srpska pravoslavna crkva je propisala šta se mora poštovati na relaciji praznik - svetac – svečar. Prema starijoj crkvenoj literaturi iz 15. veka određeno je sedam glavnih segmenata koji čine osnovnu strukturu slavskog rituala: molitva, krsna sveća, krsni kolač, koljivo, vino, tamjan, zejtin i ikona - za koje se drži da ih je ustanovio i kanonizovao Sveti Sava. Svako drugo ponašanje bilo je. Negde se priprema od četiri do jednog slavskog kolača, ili čak nema upošte kolača, kao što je u Vojvodini.
Pročitajte još: PENELOPE KRUZ se ovako šeta NJujorkom: Pitali ste se kako se nose pantalone koje je glumica savršeno uklopila
Priprema žita izostaje u većini porodica a u novije vreme počinju s pripremom pod uticajem Crkve. Negde se pali samo jedna sveća ili se pali sveća na kolaču. Među tim primerima su i lomljenje kolača u domaćinstvu ili/i odlazak u Crkvu na dan praznika. Često se čuje u narodu da slave slavu onako kako su nasledili od oca a ne onako kako im kaže njihov paroh.
Slavska sveća
Za slavu se kupuje veća sveća, po mogućstvu od pravog voska, obično dužine 50 -60 sm, može i veća, ili manja, zavisno od prilika i mogućnosti. Ona se stavlja u čirak (svećnjak) i posebno ukrašava, Sveća se pali na dan slave, neposredno pred rezanje kolača. Domaćin se prekrsti, pomene u molitvi Boga i ime svoje krsne slave, celiva sveću i pali je šibicom. Sveća i njena svetlost simbolizuju svetlost nauke Hristove.
Pročitajte još: Tri jednostavna načina da hranom povećamo količinu energije i srećni dočekamo veče
Sveća gori celog dana na dan slave, a kada izgori na nekoliko santimetara do svećnjaka, sveća se gasi na sledeći način: Domaćin se prekrsti, uzme čašu sa vinom, iz nje zahvati jednu kafenu kašičicu vina i nju izlije uz fitilj sveće koja gori. Vino polako ugasi sveću. Potom se sveća i čirak stavljaju pred ikonu, ili na neko drugo svečano mesto u kući, i tu stoji do sledeće godine, i pali se prilikom zajedničkih kućnih molitvi.
Slavsko žito
Pročitajte još: Boja kose mnogo govori o TEMPERAMENTU: Šta znači ako imate plavu, crnu ili crvenu kosu, a šta ako često menjate boju?
Uoči slave domaćica priprema slavsko žito, koljivo ili panaiju. Slavsko žito se kuva od čistog i otrebljenog pšeničnog zrna. Jedan kilogram ili pola kilograma žita (zavisno od broja gostiju), ukuva se u čistoj vodi, zatim se procedi i malo prosuši. Prosušeno žito se, zatim, melje. U samleveno žito dodaje se šećer, mleveni orasi, malo vanilin šećera i malo morskog oraha radi lepšeg ukusa. To se stavlja u neku plitku činiju ili tacnu, lepo oblikuje , i po površini se pospe šećerom u prahu ili mlevenim orasima. Prilikom rezanja slavskog kolača, u žito se, odozgo u centar, stavlja manja svećica koja gori dok traje obred rezanja slavskog kolača.
Pročitajte još: Sedam zanimljivih ŽENSKIH imena koja su izvedena od BILJAKA
Po završetku obreda žito se preliva crnim vinom, svećica se gasi i vadi iz žita, a na njeno mesto može se staviti neki cvet – karanfil, ruža, bosiljak.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
