Grožđe ima posebnu ulogu u današnjem danu.
U narodnoj tradiciji, jesenji Krstovdan koji se uvek proslavlja 27. septembra oduvek je bio dan kada se simbolično "zatvara" letnji period i ulazi u jesen, vreme smirenja, berbe i zahvalnosti za plodove zemlje. Upravo zato se u mnogim krajevima ovog dana na trpezi posebno izdvajaju sezonske namirnice, a među njima posebno mesto zauzima grožđe.
Prema narodnom verovanju, grožđe na jesenji Krstovdan ima dublju simboliku. Smatra se da ovo voće predstavlja plodnost, obilje i završetak jednog životnog ciklusa, baš kao što vinova loza na jesen daje svoj puni rod. Zbog toga se veruje da konzumiranje grožđa na ovaj dan donosi blagoslov za naredni period i podseća na zahvalnost za sve što je tokom godine "ubrano".
U nekim krajevima Srbije postoji i običaj da se grožđe deli u krugu porodice, kao simbol zajedništva i dobrih želja. U Banatu je opstao običaj da se tanjir sa grožđem posle dolaska iz crkve sa liturgije deli komšijama za zdravlje, blagostanje i zajedništvo. Svako zrno se posmatra kao mali znak sreće i napretka, pa se veruje da što je grožđe slađe, to će i godina koja dolazi biti bolja i plodnija.
(Blic Žena)
