Većina nas poznaje nekoga ko se preterano izvinjava; ali na kraju krajeva, šta to zapravo govori o takvim ljudima?
Čin izvinjenja, kada se uradi u pravo vreme, odražava zrelost i emocionalnu odgovornost. Međutim, kada postane preteran, može iritirati one oko osobe koja ima ovu „naviku“, pored toga što otkriva značajne unutrašnje probleme onih koji se tako često ponašaju.
Većina nas poznaje nekoga ko se preterano izvinjava; ali na kraju krajeva, šta to zapravo govori o takvim ljudima? I, što je još važnije: kada je zaista potrebno prepoznati i verbalizovati svoje greške?
Stalno izvinjavanje: šta stručnjaci kažu o tome?
Prema psiholozima, ponovljeno izvinjavanje ukazuje na negativnu samopercepciju. Često ovo odražava predispoziciju da se veruje da je neko uvek u krivu.
LJudi koji tako razmišljaju imaju tendenciju da traže potvrdu spolja, jer im nisko samopoštovanje sprečava da veruju u sopstveni sud.
Ovakvo ponašanje može biti rezultat grubog odrastanja, u kojem su im greške uvek bile pripisane, ili prošlih traumatskih iskustava koja su ostavila značajne ožiljke. U oba slučaja postoji obrazac okrivljavanja sebe za negativne događaje.
Hronična krivica, često povezana sa grubim odrastanjem ili traumatičnim iskustvima, narušava samopoštovanje i utiče na samopercepciju. Ovaj psihološki obrazac može navesti ljude da daju prioritet onome što drugi misle u odnosu na sopstvene potrebe.
Vremena kada se ne bi trebalo izvinjavati
Evo nekih trenutaka kada traženje pomoći ne bi trebalo zanemariti:
Traženje pomoći: Umesto izvinjenja, recite hvala. Mnogi ljudi su spremni da pomognu, a „hvala“ je prikladnije.
Biti u pravu: Izbegavajte da umanjite svoj sud izvinjavanjem kada znate da ste u pravu. Sačekajte dok se greška ne dokaže pre nego što se izvinite.
Izražavanje mišljenja: Svako ima pravo da izrazi svoje mišljenje. Priznavanje grešaka je znak zrelosti, ali izvinjavanje zbog toga što ima mišljenje ukazuje na nedostatak samopouzdanja.
Preterana izvinjenja nisu samo dosadna navika, već mogu biti i pokazatelj dubljih psiholoških poremećaja.
Psihoterapija se pojavljuje kao suštinski alat za prepoznavanje i rešavanje ovih trauma, pomažući u razvoju uravnoteženijeg i ispunjenijeg života.
(Krstarica)
BONUS VIDEO:
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
