Krvni pritisak se ne procenjuje na osnovu samo jednog merenja, već su važni ponovljeni rezultati, način na koji je pritisak izmeren, godine, zdravstveno stanje i ukupan rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Aparat za merenje krvnog pritiska pokaže 138/88 mmHg i odmah kreće panika. Međutim, jedna takva vrednost sama po sebi ne znači da imate hipertenziju.
Čuvenih 120/80 mmHg decenijama se navodi kao idealna vrednost, ali priča o krvnom pritisku ipak je složenija. On prirodno varira tokom dana, a na rezultat mogu da utiču stres, kafa, cigarete, fizička aktivnost, nedostatak odmora pre merenja, pa čak i položaj tela.
Još je važnije razbiti jednu veoma raširenu zabludu: visok krvni pritisak ne postaje automatski normalan samo zato što je čovek stariji.
Da li se normalan krvni pritisak menja sa godinama?
Sa starenjem krvni sudovi prolaze kroz promene, uključujući povećanje njihove krutosti, zbog čega kod mnogih ljudi raste naročito sistolni, odnosno gornji krvni pritisak.
To, međutim, ne znači da bi 140/90 ili 150/90 mmHg trebalo proglasiti „normalnim“ samo zato što neko ima 60, 70 ili 80 godina.
Na internetu se često mogu pronaći tabele u kojima se navodi da je za mlađe ljude normalan pritisak 120/80, a da se sa svakom decenijom dozvoljene vrednosti povećavaju. Savremene medicinske smernice ne funkcionišu na taj način.
Godine jesu važne, ali zajedno sa drugim faktorima: opštim zdravstvenim stanjem, bolestima srca i krvnih sudova, dijabetesom, bolestima bubrega, lekovima koje osoba koristi, pojavom vrtoglavice pri ustajanju i eventualnom krhkošću kod veoma starih ljudi.
Šta onda znači čuvenih 120 sa 80?
Vrednost 120/80 mmHg nije zastarela, ali nije ni jedina brojka na osnovu koje možemo da zaključimo da li je nečiji pritisak dobar.
Prema aktuelnim američkim smernicama, normalan krvni pritisak kod odraslih je ispod 120/80 mmHg.
Američka klasifikacija izgleda ovako:
- normalan: manje od 120/80 mmHg
- povišen: gornji 120–129, a donji manje od 80 mmHg
- hipertenzija 1. stepena: gornji 130–139 ili donji 80–89 mmHg
- hipertenzija 2. stepena: gornji najmanje 140 ili donji najmanje 90 mmHg
Evropske smernice koriste nešto drugačiju klasifikaciju. Evropsko udruženje kardiologa (ESC) u smernicama iz 2024. zadržava 140/90 mmHg kao prag za hipertenziju kada se pritisak meri u ordinaciji, dok vrednosti 120–139/70–89 mmHg svrstava u kategoriju povišenog krvnog pritiska.
Zato, ako ste na jednom mestu pročitali da 130/80 već ulazi u hipertenziju, a na drugom da je granica 140/90, ne mora da znači da je jedan izvor pogrešio – evropske i američke smernice koriste različite kategorije.
Koliki pritisak treba da bude posle 50. godine?
Ne postoji jedna posebna vrednost koja postaje „normalna“ kada napunimo 50 godina.
Kod zdrave osobe od 55 godina ne treba automatski prihvatiti 140/90 mmHg kao normalan pritisak samo zbog godina. Isto važi i za osobu od 65 ili 70 godina.
Ono što se sa godinama može menjati jeste terapijski cilj, odnosno koliko lekar želi da snizi pritisak kod osobe koja već ima hipertenziju.
Evropske smernice uglavnom preporučuju da kod odraslih koji uzimaju terapiju sistolni pritisak bude 120–129 mmHg, ako se takva vrednost dobro podnosi.
Međutim, kod osoba starijih od 85 godina, ljudi koji su veoma krhki ili imaju izražene tegobe zbog pada pritiska pri ustajanju, lekar može odrediti blaži i potpuno individualizovan cilj.
Britanske NICE smernice, na primer, kod osoba mlađih od 80 godina sa hipertenzijom uglavnom postavljaju cilj pritiska u ordinaciji na ispod 140/90 mmHg, dok je kod ljudi od 80 godina i starijih cilj uglavnom ispod 150/90 mmHg.
Ali ovde postoji ključna razlika: terapijski cilj nije isto što i definicija normalnog krvnog pritiska.
To što lekar kod osamdesetogodišnjeg pacijenta proceni da ne treba agresivno spuštati pritisak ispod određene vrednosti ne znači da je 150/90 idealan pritisak za svakoga ko je napunio 80 godina.
Dakle, koji pritisak je „normalan“ za vaše godine?
Najkraći odgovor glasi: ne postoji jednostavna tabela po kojoj svaka životna decenija ima svoj normalan krvni pritisak.
Vrednost 120/80 mmHg nije „ukinuta“ niti je postala zastarela. Ono što se promenilo jeste način na koji medicina posmatra krvni pritisak – sve više se uzimaju u obzir ponovljena merenja, ukupni kardiovaskularni rizik, zdravstveno stanje i individualna tolerancija terapije.
Zato nemojte paničiti ako aparat jednom pokaže 138/88, ali nemojte ni ponavljane vrednosti od 140/90 ili više pripisivati jednostavno godinama.
Jedna brojka nije dijagnoza, ali niz pravilno izmerenih povišenih vrednosti jeste razlog da se obratite lekaru.
(Stil)
BONUS VIDEO
