Gde je granica između normalnog stresa i problema sa anksioznošću?
Nekad mozak krene da bruji kao radio koji ne zna da se ugasi.
U roku od pola minuta, misli skaču od „Zaboravila sam zubara“ → „Šta ako imam rak?“ → „Pijem li dovoljno vode?“. I sve to bez ikakvog realnog razloga. Psihoterapeutkinja Kler Paterson iz British Association for Counselling and Psychotherapy to opisuje ovako: „Telo ti zapne u režimu alarma na ON, iako ne postoji nikakva stvarna, prisutna opasnost.“ I dok milioni ljudi širom sveta žive sa anksioznim poremećajima, čekanja na psihološku pomoć postaju sve duža – ponekad i do skoro dve godine. Zato mnogi traže alternativne načine da se smire – poput pletenja ili drugih kreativnih hobija koji umu daju predah.
Gde je granica između normalnog stresa i problema sa anksioznošću? Stres: Pojavi se pred važan događaj (npr. prezentacija) i nestane kad sve prođe. Anksioznost: Ostaje i kad događaj prođe. Mozak te drži u stalnom „bori se – beži – zamrzni se“ modu. Paterson poručuje: „Nije sve u tvojoj glavi – to je stvarna, fiziološka reakcija.“
Crvena zastavica broj jedan: katastrofično razmišljanje
Kad ti um automatski skače na najgore moguće scenarije za sve što se dešava (ili bi moglo da se desi), anksioznost ti kuca na vrata. Primeri iz života: Pokušavaš da se fokusiraš, a mozak skače: „Zaboravila sam zubara“ → „Šta ako imam rak?“ → „Moram piti više vode“, sve u 30 sekundi. Ležiš u krevetu u 2 ujutru i misliš: „Šta ako izgubim posao? Ako ne mogu da platim kredit? Ako završim na ulici?“. Partner kasni sa porukom? Odmah pomisliš: „Doživeo je nesreću“ ili „Ostavlja me“.
Još 7 znakova da ti anksioznost izmiče kontroli
- Preterano analiziranje tuđih pogleda, pauza i tona glasa.
- Izbegavanje ljudi i planova jer si preopterećena.
- Oštra samokritika: „Šta nije u redu sa mnom?“
- Kombinacija neodlučnosti i perfekcionizma koja vodi ka odlaganju.
- Fizički simptomi: napetost mišića, glavobolje, vrtoglavica, pa čak i panični napadi.
- Nemogućnost da se smiriš bez spoljne pomoći.
- Konstantna, niska tenzija u stomaku bez jasnog razloga.
Brzi SOS vodič za spuštanje tenzije
- 90 sekundi disanja: udah 4 sekunde, zadrži 2, izdah 6–8.
- Imenuj osećaj: „Sada osećam anksioznost jer sam pomislila na nešto. Telo me pokušava zaštititi.“
- 5–4–3–2–1 metoda: 5 stvari koje vidiš, 4 koje čuješ, 3 koje dodiruješ, 2 koje mirišeš, 1 koju osećaš ukusom.
- Razmrdaj telo: opusti ramena, vilicu, dlanove, prošetaj par minuta.
- Proveri osnovne potrebe: spavanje, hrana, voda, sunce, pokret.
Kad panični napad zakuca na vrata
Reci sebi: „Ovo je panični napad, ne srčani udar – proći će.“
Stavi ruku na grudi ili stomak i uspori disanje.
Operi ruke hladnom vodom ili stavi led na vrat.
Ne beži iz situacije – ostani dok se talas ne smiri.
(Ženski magazin)
