Hronični stres može nastati iz različitih uzroka: intenzivnog rada, porodičnih sukoba, finansijskih poteškoća, bolesti i mnogih drugih faktora.
Fiziološki, produženo izlaganje stresu dovodi do povećanog nivoa kortizola, hormona stresa, koji u velikim količinama ima razarajuće posledice po organizam: može izazvati kardiovaskularne probleme, oslabljenu imunološku funkciju, metaboličke poremećaje, depresiju i anksiozne poremećaje.
„Ovo je stanje koje karakteriše produžena izloženost stresorima, što može imati ozbiljan uticaj na mentalno i fizičko zdravlje osobe. Za razliku od akutnog stresa, koji se javlja kao odgovor na specifične okolnosti i brzo se povlači, hronični stres može trajati mesecima ili čak godinama“, objašnjava psihijatar dr Janina Krjatjan.
Simptomi hroničnog stresa
- Fizički: glavobolja, umor, problemi sa spavanjem, gastrointestinalni poremećaji.
- Emocionalno: anksioznost, razdražljivost, depresija.
- Ponašanje: promene apetita, problemi u komunikaciji, izbegavanje društvenih situacija.
Posledice hroničnog stresa
Mentalne posledice hroničnog stresa uključuju razvoj anksioznih poremećaja, depresije, napada panike i drugih poremećaja.
Fizičke manifestacije mogu varirati od glavobolje i nesanice do ozbiljnijih stanja poput dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti.
Kako se nositi sa hroničnim stresom i pobediti ga?
Razumevanje načina za suočavanje sa hroničnim stresom može biti prvi korak ka poboljšanju kvaliteta vašeg života. Neke efikasne strategije uključuju psihoterapiju i kognitivno-bihejvioralnu terapiju (KBT). Rad sa terapeutom može vam pomoći da razumete svoja osećanja i naučite da se nosite sa stresom.
Evo nekih tehnika koje mogu pomoći:
1. Identifikovanje negativnih misli
Zapišite svoje misli u stresnim situacijama. Pokušajte da identifikujete negativne ili iskrivljene misli i zamenite ih racionalnijim i pozitivnijim;
2. Rešavanje usmereno na problem
Identifikujte problem koji izaziva vaš stres i razvijte konkretne korake za njegovo rešavanje. Ovo može uključivati kreiranje akcionog plana ili opraštanje sebi za greške koje ste napravili;
3. Tehnike opuštanja
Koristite vežbe disanja, meditaciju ili progresivno opuštanje mišića da biste smanjili stres i opustili se;
4. Upravljanje vremenom
Organizovanje vremena i prioriteta može smanjiti stres. Napravite liste obaveza i odvojite vreme za važne zadatke;
5. Socijalna podrška
Povezivanje sa bliskim prijateljima ili članovima porodice može vam pomoći da ublažite stres i dobijete emocionalnu podršku;
7. Postavljanje realnih ciljeva
Postavite ostvarive ciljeve i podelite velike zadatke na manje kako biste izbegli osećaj preopterećenosti ( pročitajte takođe: „Sindrom prevaranta“: Tajni strah od uspešnih ljudi i poznatih ličnosti );
8. Učenje veština asertivnosti
Učenje da se kaže ne i postavi granice pomaže u smanjenju stresa izazvanog preteranom obavezom.
Ove metode se mogu prilagoditi vašim individualnim potrebama. Ako stres postane nepodnošljiv, vredi potražiti stručnu pomoć od specijaliste.
Ne zaboravite na fizičku aktivnost
Redovna vežba pomaže u ublažavanju stresa, koliko god to klišeizirano zvučalo. Aktivnost skeletnih mišića proizvodi koktel neurohormona koji smanjuju anksioznost i imaju smirujući efekat na psihu.
San i dnevna rutina takođe imaju značajan uticaj. Iako hronični stres može da poremeti obrasce spavanja, razvijanje zdravih navika spavanja je neophodno za oporavak. Zdrava ishrana, inače, takođe može uticati na nivo stresa. U Tolstojevoj Ani Karenjinoj, likovi često biraju hranu kao način da popune emocionalne praznine, naglašavajući vezu između hrane i psihoemocionalnog stanja.
Umetnost, muzika i drugi kreativni oblici mogu biti odličan način za suočavanje sa stresom. Emocije, posebno anksioznost, imaju tendenciju da se smanjuju kada se izražavaju kroz simbole: crtanje, pisanje ili bilo koja druga aktivnost. Ovo je mehanizam za preusmeravanje pažnje. Pronalaženje vremena za aktivnosti koje vam donose radost može vam pomoći da se ponovo fokusirate i odvratite pažnju od stresnih misli.
- Razvijte poseban stav prema svom hroničnom stresu. Istraživanja su pokazala da je, bez obzira na prirodu stresa, način na koji doživljavate stresne situacije daleko važniji za upravljanje emocionalnim stresom. Učenje održavanja pozitivnog stava značajno smanjuje efekte stresa, jača snagu volje i podstiče otpornost - zaključila je dr Krdžatjan.
(Stil)
