Da li preterivanje sa suplementima može da nam naškodi, koliko stres utiče na zdravlje, zašto sve više ljudi ima probleme sa varenjem i šta je istina o parazitima u organizmu?
O ovim pitanjima govorili su prim. dr Jelisaveta Kunosić, neuroimunolog, pulmolog i internista, dr sci. Marina Luketina Šunjka, doktor medicinskih nauka i nutricionista, i dr Vladimir Sinicki, specijalista radiologije i kvantne medicine, gostujući u emisiji „Žena za sva vremena“ na televiziji K1.
Jedna od najvažnijih poruka razgovora bila je da dobar imunitet ne znači nužno što jači imuni odgovor, već pravilno funkcionisanje odbrambenog sistema organizma. Gosti su govorili i o svakodnevnim navikama koje mogu da naruše zdravlje, ali i o greškama koje ljudi prave pokušavajući da ga sačuvaju.
Dr Kunosić: „I pojačan imunitet može da bude problem“
Prim. dr Jelisaveta Kunosić naglasila je da imunitet ne treba posmatrati samo kroz to koliko se često razboljevamo, već i kroz sposobnost organizma da pravilno reaguje.
„Znači, postoji i to da je pojačan imunitet, pa ne valja. Ne valja ni to“ – istakla je dr Kunosić, govoreći o autoimunim poremećajima i potrebi da se utvrdi zbog čega je došlo do poremećaja imunog odgovora.
Prema njenim rečima, na zdravlje značajno utiču san, raspoloženje, boravak u prirodi i svakodnevne navike.
„Mnogo je važno da si stabilan, da si srećan, da si pod sunčevim zracima bar 20 minuta dnevno, da lepo spavaš“, objasnila je doktorka.
Posebno je upozorila na posledice savremenog načina života, u kojem se ljudi neprestano bore sa obavezama, ambicijama i nedostatkom vremena.
„Mi konstantno imamo stres i stalno smo nezadovoljni. Jer stalno nešto želimo što u tom momentu ne možemo da dobijemo“, poručila je dr Kunosić.
Vitamin D – između nedostatka i preterivanja
Jedna od tema koja je izazvala posebnu pažnju bila je upotreba vitamina D. Sagovornici su govorili o njegovoj ulozi u organizmu i značaju boravka na dnevnom svetlu, ali i o opasnosti od nekontrolisanog uzimanja suplemenata.
Dr Vladimir Sinicki upozorio je da pojedini pacijenti godinama uzimaju vitamin D bez prethodnih analiza i medicinskog nadzora.
„Nećete uzimati bez kontrole, beskonačno, godinama, kao kada je bila korona pre pet godina, uzimati suplementaciju“ – naglasio je dr Sinicki.
On je naveo da se u praksi susreće sa pacijentima koji veruju da veće količine vitamina automatski znače i bolju zaštitu od bolesti, iako prekomerni unos određenih suplemenata može da ima neželjene posledice.
Nutricionista upozorava: „Ako unesete više proteina nego što vam treba...“
Dr sci. Marina Luketina Šunjka osvrnula se na trend povećanog unosa proteina, naročito među ljudima koji žele da budu zdraviji, fizički aktivniji ili da izgrade mišićnu masu.
„Ako vi unesete više nego što vam treba proteina, telo nema šanse to da skladišti. To je poenta priče. A vi ne znate kad ste u višku“ – objasnila je nutricionistkinja.
Kako je navela, ljudi često ne razmišljaju o ukupnom dnevnom unosu proteina, već ih dodaju ishrani i onda kada ih već dovoljno dobijaju kroz redovne obroke.
„Ne kažem da ćemo se mi zbog toga razboleti, da će nešto faliti našim bubrezima“, dodala je, naglašavajući da organizam mora da obradi i eliminiše višak azotnih produkata nastalih razgradnjom proteina.
NJena poruka bila je da ishrana treba da bude prilagođena stvarnim potrebama organizma, umesto aktuelnim trendovima.
Stres može da poremeti i varenje
Govoreći o vezi između psihičkog stanja i fizičkog zdravlja, dr Marina Luketina Šunjka istakla je da nije važno samo šta jedemo već i u kakvom stanju organizam prima hranu.
„Mi možemo savršeno pojesti neverovatno dobru, kvalitetnu domaću hranu, ali biti u stresu i ne dozvoliti dobar proces varenja, dobru apsorpciju i hranjenje čitavog sistema“ - upozorila je.
Ona je opisala svakodnevicu savremenih žena koje pokušavaju da usklade posao, porodicu i brojne obaveze, dok sopstvene potrebe neprestano ostavljaju po strani.
Kako je objasnila, mnogi tokom radne nedelje preskaču obroke, jedu u žurbi i ne odmaraju se dovoljno, a zatim se iznenade kada se tokom vikenda osećaju iscrpljeno ili se razbole.
Dr Sinicki o problemima sa želucem i glutenu
Dr Vladimir Sinicki naveo je da su tegobe digestivnog sistema veoma česte među pacijentima sa kojima se susreće.
„Gastritis je jako čest. To je maltene bolest koju ima 80 odsto ljudi koji dođu kod mene na pregled. Ne računam decu“, rekao je dr Sinicki, govoreći o iskustvima iz svoje prakse.
Kao neke od mogućih faktora koji doprinose želudačnim tegobama naveo je stres, nepravilnu ishranu, preterano konzumiranje alkohola i naviku ispijanja kafe na prazan stomak.
U razgovoru je otvorena i tema glutena, njegove zastupljenosti u savremenoj ishrani i problema koje pojedine osobe imaju sa njegovim podnošenjem.
Važno je, međutim, razlikovati celijakiju, alergiju na pšenicu i druge oblike osetljivosti od uverenja da je gluten sam po sebi štetan za sve ljude.
Kvantna medicina – šta tvrde njeni zagovornici?
Dr Sinicki govorio je i o metodama koje koristi u okviru kvantne medicine, objašnjavajući da se, prema njegovom pristupu, poremećaji u organizmu mogu razmatrati i na ćelijskom nivou.
„Naš organizam konstantno ima potrebu da se obnovi ili da se oporavi“, rekao je Sinicki.
On je izneo tvrdnju da biorezonantni i termovizijski uređaji mogu da pruže informacije o zdravstvenom stanju i mogućim poremećajima u organizmu.
Ipak, važno je naglasiti da takve tvrdnje o dijagnostičkim mogućnostima biorezonance nisu potvrđene pouzdanim kliničkim dokazima. Ove metode ne mogu da zamene standardne medicinske preglede, laboratorijske analize i dokazanu dijagnostiku.
Paraziti u organizmu – kada postoji razlog za zabrinutost?
Posebnu pažnju u emisiji izazvala je tema parazita i mogućih načina infekcije.
Dr Jelisaveta Kunosić govorila je o različitim parazitskim oboljenjima i simptomima koji mogu da se pojave u zavisnosti od vrste parazita i organa koji je zahvaćen.
Dr Marina Luketina Šunjka objasnila je da do infekcija može doći na različite načine, uključujući konzumiranje nedovoljno termički obrađene hrane.
„Bezbroj načina postoji da mi dođemo do bilo koje grupe mikroorganizama“, navela je nutricionistkinja.
Naglasila je i značaj pravilne ishrane i zdravlja gastrointestinalnog sistema.
„Da vodimo računa o svom gastrointestinalnom traktu, da se hranimo tako da naša ishrana bude raznolika, da ima fermentisanih proizvoda“, savetovala je.
Sagovornici su razgovarali o ulozi korisnih bakterija u varenju i značaju namirnica koje podržavaju zdravlje crevne mikrobiote.
Iako je u emisiji pomenuto i preventivno uzimanje antiparazitskih lekova, takva terapija ne preporučuje se rutinski bez odgovarajuće medicinske indikacije.
Šta je najvažnije za očuvanje zdravlja?
Na kraju, iz razgovora se izdvojila poruka da očuvanje zdravlja ne zavisi od jednog vitamina, suplementa ili namirnice, već od ukupnog načina života.
„Osnovno što se tiče imuniteta je dobar san, adekvatna ishrana“ – istakla je dr Kunosić.
Dr Marina Luketina Šunjka posebno je podsetila na značaj zdravlja creva i pravilnog varenja, dok je dr Vladimir Sinicki upozorio na nekontrolisanu upotrebu suplemenata.
BONUS VIDEO:
