Pravilo 7-7-7 pomaže roditeljima da se povežu sa tinejdžerima kroz samo 21 minut dnevno
Ako odgajate tinejdžera, verovatno se sećate da dok su bili mali, povezivanje, razgovori i kvalitetno zajedničko vreme događali su se mnogo prirodnije.
Sećate se kako bi ste se ušuškali zajedno dok ste im po peti put čitali omiljenu priču za laku noć. Sećate se sati provedenih u parku dok ste ih ljuljali na ljuljašci. Ti dragoceni i divni trenuci „zajedništva”, koji vam toliko nedostaju, sada su zamenjeni užurbanom svakodnevicom: gužvom ujutru, pretrpanim rasporedima, sportskim treninzima, utakmicama, obavezama, domaćim zadacima i društvenim životom.
Možda mislite - „Moj tinejdžer je toliko zauzet da jedva provodimo kvalitetno vreme zajedno, ali pretpostavljam da je to normalno kada deca uđu u tinejdžerske godine”
Istina je, međutim, da ste svom tinejdžeru potrebni. Istraživanja pokazuju da vreme koje tinejdžeri provode sa roditeljima igra važnu ulogu u njihovom emocionalnom blagostanju, samopouzdanju i društvenom razvoju. Druge studije ukazuju na to da su čvrsti odnosi između roditelja i tinejdžera povezani sa boljim zdravljem, manje stresa i kvalitetnijim odnosima u kasnijem, odraslom dobu.
Problem nije u tome što vaš tinejdžer ne želi bliskost sa vama. Izazov je pronaći jednostavne načine da ostanete povezani usred njihovog (i vašeg) užurbanog života, ispunjenog stalnim aktivnostima.
Da biste ostali bliski sa svojim tinejdžerom, nisu potrebni sati neprekidnog porodičnog druženja (jer, iskreno, izdvojiti ceo dan, pa čak i popodne, može biti teško). Ponekad se najsnažnija povezanost ostvaruje kroz male, svesno odabrane trenutke, raspoređene tokom dana. Tu na scenu stupa pravilo roditeljstva „7-7-7”.
Šta je pravilo roditeljstva „7-7-7”
Ideja je jednostavna:
- 7 minuta ujutru
- 7 minuta nakon škole
- 7 minuta pred spavanje
Samo 21 svesno posvećen minut dnevno.
Možda ne deluje kao mnogo, ali to vreme može, gotovo neprimetno, postati ona spona koja vas drži povezanim sa vašim tinejdžerom – čak i kada su stalno u pokretu.
Prvih 7 minuta: Jutarnje povezivanje
Jutra sa našim tinejdžerima često su veoma užurbana. Traže obuću, pakuju ranac, još su polubudni, ponekad pomalo (ili prilično) mrzovoljni, a često i kasne. Ipak, čak i u tom haosu, prvi minuti dana važniji su nego što mislimo.
Čak i nekoliko kratkih minuta povezivanja pre nego što tinejdžer krene u školu može mu pomoći da započne dan osećajući se stabilno i podržano.
To može izgledati ovako:
- Sedenje sa njima dok doručkuju
- Pomoć oko organizovanja pre nego što izjure iz kuće
- Brzi zagrljaj pre polaska
- Jednostavno: „Hej, srećno na današnjem testu!”
Ne mora to biti neki dubok razgovor. Ponekad je dovoljan samo kontakt očima i nekoliko reči podrške. Ti naizgled beznačajni jutarnji trenuci šalju važnu poruku:
„Šta god da donese današnji dan, ja sam uz tebe.”
Drugih 7 minuta: Razgovor nakon škole
Sati nakon što tinejdžer uđe u kuću posle škole mogu biti pomalo nestabilni. Veći deo dana proveli su „u pogonu”, noseći se sa
nastavnicima, prijateljima (i svim dramama koje uz to idu), testovima i proverama znanja, društvenim pritiscima, sportom, društvenim mrežama i hiljadama drugih malih stresova koje mi nikada ne vidimo.
Kada tek stignu kući, mogu delovati rasejano, razdražljivo ili povučeno. (A da ne zaboravimo i ono stanje kada je neko nervozan jer je gladan) Ali to ne znači da ne žele da razgovaraju s vama. To samo znači da im je potreban prostor da prvo dođu sebi. Ono što je vašem tinejdžeru u tih sedam minuta zaista potrebno nije ispitivanje. Potrebno mu je samo vaše prisustvo.
Umesto:
- „Jesi li predao domaći zadatak?”
- „Kako si prošao na testu?”
- „Zašto nisi odgovorio na moju poruku?”
Probajte ovako:
- „Da li se desilo nešto zanimljivo danas?”
- „Jesu li ti se dopale one nove proteinske pločice koje sam ti kupio/la za užinu?”
- „Ispričaj mi šta ti je bilo najlepše danas.”
Ponekad će želeti da razgovaraju, a ponekad ne. I to je sasvim u redu. Najvažnija je doslednost u tom povezivanju. Čak i kratak razgovor dok uzimaju nešto za grickanje iz frižidera može učiniti da se osete primećeno i uvaženo.
Poslednjih 7 minuta: Večernje povezivanje
Ovo je možda najznačajnijih sedam minuta u toku dana. Zašto? Zato što tinejdžeri imaju taj divan običaj da postanu pričljivi uveče, kada u kući zavlada tišina, a pritisak dana popusti. Tada nastaju pravi, duboki razgovori.
Možda baš tada slažete veš. Možda sedite na ivici njihovog kreveta i raspitujete se kako im je protekao dan. Možda se pojave na vratima vaše spavaće sobe baš u trenutku kada tonete u san.
Večernje povezivanje može izgledati ovako:
- Sedenje u njihovoj sobi nekoliko minuta
- Pitanje o tome kako je protekao neki događaj tokom dana
- Smejanje nečemu sasvim slučajnom
- Slušanje dok vam se poveravaju o nekom prijatelju
Ponekad razgovor traje dva minuta, a ponekad se pretvori u dvadeset. Ali ti tihi trenuci šalju jednu snažnu poruku: „Tu sam kad god sam ti potrebna/potreban.”
Zašto su mali trenuci toliko važni
Mnogi od nas, roditelja, imaju osećaj da jednostavno ne činimo dovoljno... zamišljamo da povezivanje sa decom podrazumeva porodične večere svake večeri u nedelji ili sate kvalitetnog vremena provedenog „jedan na jedan” tokom vikenda. Ali svi znamo da život to ne dozvoljava uvek.
Zato treba da tražimo one sitne, obične trenutke tokom dana. Vremenom, ti trenuci grade nešto izuzetno važno: emocionalnu sigurnost. A upravo ta emocionalna sigurnost je ono što će podstaći vašeg tinejdžera da vam se uvek vraća, čak i kada život postane komplikovan.
(Stil)
BONUS VIDEO:
