Anksioznost ima brojna negativna delovanja
Većina ima neku vrstu anksioznost s vremena na vreme, ali hronična anksioznost može značajno da ometa kvalitet života. Iako je najpoznatija po promenama u ponašanju, anksioznost takođe može da ima ozbiljne posledice na fizičko zdravlje.
Efekti anksioznosti na telo
Anksioznost je normalan deo života. Možete da osetite ova neprijatna osećanja pred važan razgovor, posao ili razne vrste provera. Kratkoročno, anksioznost povećava disanje i otkucaje srca, koncentrišući protok krvi u mozak. Ovaj fizički odgovor vas priprema čoveka da se suoči sa nekom intenzivnom situacijom.
Međutim, ako postane previše intenzivan, možda ćete da počnete da osećate vrtoglavicu i mučninu. Preterano ili uporno stanje anksioznosti može da ima velike efekte na fizičko i mentalno zdravlje.
Pročitajte još: JEDNA PORCIJA ROTKVICA POKREĆE STOMAK: 8 zdravstvenih prednosti zbog kojih ćete je jesti svaki dan
Anksiozni poremećaji mogu da se jave u bilo kojoj fazi života, ali obično počinju u srednjim godinama. Veća je verovatnoća da će žene imati anksiozni poremećaj nego muškarci, kaže Nacionalni institut za mentalno zdravlje (NIMH). Stresna životna iskustva takođe mogu da povećaju rizik od anksioznog poremećaja. Simptomi mogu da počnu odmah ili godinama kasnije, piše Healthline.
Centralni nervni sistem
Dugotrajna anksioznost i napadi panike mogu da uzrokuju da naš mozak redovno oslobađa hormone stresa. Ovo može da poveća učestalost simptoma kao što su glavobolja, vrtoglavica i depresija. Kada se osećate anksiozno i pod stresom, mozak preplavljuje nervni sistem hormonima i hemikalijama dizajniranim da vam pomognu da odgovorite na pretnju. Adrenalin i kortizol su jedni od njih. Iako je korisno za povremene događaje visokog stresa, dugotrajno izlaganje hormonima stresa može dugoročno da bude štetnije po fizičko zdravlje. Na primer, dugotrajna izloženost kortizolu može da doprinese povećanju telesne težine.
Kardiovaskularni sistem
Anksiozni poremećaji mogu da izazovu ubrzan rad srca i bol u grudima. Takođe možete da imate povećan rizik od visokog krvnog pritiska i srčanih oboljenja.
Sistemi za varenje
Anksioznost takođe utiče na vaš sistem za varenje. Možda imate bolove u stomaku, mučninu, dijareju i druge probleme sa varenjem upravo zbog anksioznosti. Anksioznost možda dodvede i do gubitka apetita.
Pročitajte još: POPRAVLJA VID I KONCENTRACIJU: Prednosti jaja sa spanaćem za doručak
Imuni sistem
Anksioznost pokreće reakciju na stres i pravi "poplavu" hormona, poput adrenalina, u vaš sistem. Kratkoročno, ovo povećava puls i brzinu disanja, tako da mozak može da dobije više kiseonika. Ovo vas priprema da na odgovarajući način reagujete na intenzivnu situaciju. Uz povremeni stres, telo se vraća u normalno funkcionisanje kada stres prođe, ali ako se stalno osećate uznemireno i pod stresom ili to traje dugo, telo nikada neće dobiti signal da se vrati u normalno funkcionisanje. Ovo može da oslabi imuni sistem, čineći vas ranjivijim na virusne infekcije i česte bolesti.
BONUS VIDEO
