Na Bogojavljenje se završavaju takozvani nekršteni dani, kada se ne vrši obred krštenja, jer ni Isus Hristos nije bio kršten.
Bogojavljanje je jedan od petnaest najvećih hrišćanskih praznika, koji predstavlja objavljivanje Bogočoveka i uvođenje Hrista u mesijansku misiju. Toga dana se, prema Bibliji, posle krštenja Isusa Hrista u reci Jordan, koje je obavio Jovan Krstitelj, Sveti Duh u vidu goluba spustio na rame Isusovo i začuo se glas Boga Oca s neba. Tako se Bog javio u tri ličnosti: Oca, Sina i Svetog Duha.
U vezi sa Bogojavljanjem kod srpskog naroda razvili su se brojna verovanja i običaji.
Većina običaja i obreda je bila podstaknuta željom za zdravljem, pa je bilo uobičajeno, a to može samo onaj ko je zdrav, da se izjutra, pre sunca obavi ritualno kupanje u reci.
Plivanja za Časni krst organizuju se širom zemlje. Mnogi vernici nose kućama vodu koju su blagosiljali sveštenici jer se veruje da je lekovita.
Veruje se da ulazak u vodu donosi dobro zdravlje i spira grehe, kao i da sva voda na Bogojavljenje postaje sveta. Neki veruju da ledena voda može da ima pozitivan uticaj na telo.
Kod Srba je obnovljen običaj da se u reku baci Časni krst, a mladići se takmiče da do njega stignu i prvi ga uhvate. Krst, koji bi trebalo da bude napravljen od zaleđene prošlogodišnje Bogojavljenske vodice, onom ko prvi dopliva do njega, donosi sreću tokom cele godine.
(N portal)
