Баклава, један од најпознатијих гастрономских драгуља Турске, сигурно је први избор туриста који желе да осете укус историје у једном залогају. Симбол богатог културног наслеђа спој је занатства и историје, па је тако, својим фантастичним укусом, баклава заслужила и свој дан који се данас обележава широм света. Ако сте размишљали чиме да засладите овај дан, искористите прилику и уживајте у споју танких кора, укусних филова и слатког шербета.
Извори указују да је баклава потекла из турске културе yуфка, развијајући се у свој савршени облик у кухињама османских палата. Први пут поменута у записима палате 1473. године, баклава се служила за прославе, гозбе и важне дане у историји. Заиста, баклава је достигла такав значај у палати да су до 18. века само кувари посебно обучени за припрему баклаве правили овај десерт. Вешти мајстори су наводно могли да развијају коре танке попут латица руже, правећи баклаву са скоро 100 слојева. Приликом важних догађаја, баклава је била послуживана војницима. Ова церемонија позната као Баклава Алај привлачила је пажњу јавности.
Баклава је једна од националних посластица у Турској и живописно илуструје богато културно наслеђе земље са својим безбројним варијантама. Док путујете Турском, можете пробати разне регионалне сорте баклаве. Баклава у региону Црног мора садржи лешнике, док су ораси омиљени фил за баклаву у Централној Анадолији. Бадеми се користе у обалном егејском региону, а семенке сусама у Једрену и Тракији. У југоисточној Анадолији баклава се припрема са фино измрвљеним пистаћима.
Град Газиантеп је познат по својој кулинарској традицији и налази се у УНЕСЦО мрежи креативних градова. Нарочито је чувена баклава из Газиантепа која је цењена широм света. Заправо, „Антеп Баклава-Газиантеп Баклава“ је добила статус заштићене географске ознаке од стране ЕУ. Часна традиција градске баклаве преноси се с генерације на генерацију, а шегрти уче од мајстора. Газиантеп баклава, која се разликује од осталих варијанти десерта по квалитету састојака и припреми, направљена је од 40-45 слојева танког фила и украшена познатим пистаћима из региона. Осим тога, тесто се пече у каменим пећима на храстовим дрвима.
Мајстори баклаве из Газиантепа верују да својим изгледом и укусом посластица треба да привуче пет чула. Док су састојци у баклави релативно једноставни, производња десерта захтева огромну вештину и пажњу на детаље. Добра баклава, кажу мајстори, мора прво да се адекватно скува и добро нарасте. Требало би да буде угодна за око, златно жуте боје. Требало би да буде лагана када је принесете уснама, да не буде тежак укус од превише сирупа и да има арому свежих пистаћа и прочишћеног путера. Када загризете парче баклаве, требало би да чујете шуштање танко разваљаног теста и наравно, треба да буде укусно. У Газиантепу, баклава је саставни део културе, са бројним продавницама и пекарама. Наравно, у граду постоји и музеј баклава који треба посетити.
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
