Исидора Секулић важила је независну, јаку и образовану жену.
Када је била мала, вршњацима је сметало њено знање. Када је одрасла, сматрали су је једном од најумнијих жена Србије. Говорила је седам језика и изврсно познавала књижевност и уметност. Писала новеле, студије, есеје. Прва жена академик у Србији.
Живела је сама, без мужа, деце, издржавала се сопственим радом, портрет жене који није ни мало уобичајен за почетак двадесетог века.
Прочитајте још: Десет љубавних цитата ВЛАДЕТЕ ЈЕРОТИЋА: "Читаво човечанство одржавају људи који су у стању волети!" (ВИДЕО)
Борба између мушког и женског принципа.
У јавности је увек представљала своју снажну страну, готово мушку. Нису је занимали послови домаћице, као ни кување, јела је по кафанама, а своје ученице је волела да води по фудбалским утакмицама.
Карактеристике које је приписивала женама, попут оговарања и празних наклапања, Исидора није могла да поднесе.
Најдубље, женске тежње, крила је дубоко у себи, што ће у открити у интевјуу, Милошу Црњанском. Током разговора, желео је да добије потврду од ње да је срећна у својој самоћи, међутим, Исидора га је изненадила одговором.
"Са феминистичким напорима се прво идентификовало било: збрисати кућу, тиранију домазлука и породице, а ја мислим да бих, као и свака жена, могла бити срећна само у породици.”
Женско питање и еманципација је било једно од водећих питања почетка 20. века, а Исидора нипошто није била класична феминисткиња, чак се дивила поједином "типично мушком" размишљању.
„Мене је васпитао мушкарац, отац. А то је оставило трага на мом карактеру и стваралаштву. Не волим празна наклапања. Ако нема шта да се каже, боље је ћутати.”
Прочитајте још: Никола Тесла је помоћу ових трикова вежбао мозак: Три навике највећег генија које ће вам променити живот!
„Чим нема жене у кући, живот има виши стил.”
Борба за "женску ствар".
Ипак, Исидора се ватрено борила за "женску ствар". У својој земљи желела да пробуди женску свест. Она је постала дописни секретар Међународног Савеза жена и учествовала је у конгресима женских друштава који су се борили за родну равноправност.
После многих, узалудних покушаја да овдашње жене покрене на акцију, поготово након неуспелог покушаја да за Нову Европу, посвећену женама, сакупи чланке на Конгресу културних женских друштава у Љубљани, Исидора одлучује да ту борбу напусти. Она је тада донела одлуку да више никада неће учествовати у женским друштвима и њиховим часописима.
Залагала се за женске слободе и патријархалне вредности, али у једном измењеном облику.
„Жене данас смеју скоро све што и мушкарци, премда то увек не желе и увек не могу.”
ПРАТИТЕ НАС НА ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
