Годинама слушамо да би требало да пијемо између 1,5 и два литра воде дневно. Међутим, шпански нефролог Борха Кирога сматра да потребе организма нису исте код свих људи и да не постоји универзална количина течности која одговара свакоме.
Како истиче овај стручњак, није сасвим јасно одакле потиче често понављана препорука о 1,5 до два литра воде дневно нити да ли она одговара стварним потребама сваког организма.
На количину течности која нам је потребна утичу начин живота, физичка активност, температура околине и здравствено стање.
Колико воде је потребно бубрезима?
Према Кирогиним речима, за здраве одрасле особе које мирују, не вежбају и не бораве на високим температурама, полазна количина воде може да буде око 1,2 до 1,3 литра дневно.
- Бубрезима је потребно око пола литра воде како би свакодневно уклонили токсине који настају у организму - објашњава лекар.
Поред тога, тело свакодневно губи воду кроз кожу, дисање и неприметно знојење. Ти такозвани неприметни губици процењују се на око 700 до 800 милилитара дневно.
Збир ових количина даје приближно 1,2 до 1,3 литра воде. Ипак, то није универзална препорука за све људе, већ оквирна процена за здраве одрасле особе у мировању.
Важно је имати у виду и да организам део течности добија из хране, укључујући воће, поврће, супе и јогурт.
Зашто превише воде није увек добро?
Док недовољан унос течности може да доведе до дехидратације и концентрисанијег урина, ни претеривање са водом није без ризика.
Према речима нефролога, бубрези имају способност да прилагођавају концентрацију урина потребама организма. Када пијемо више воде, урин постаје светлији, али то не значи да бубрези због тога раде боље, пише Кобиета.онет.пл.
Прекомеран унос воде може, у одређеним околностима, да доведе до хипонатремије, односно опасно ниског нивоа натријума у крви. Ово стање може да изазове мучнину, главобољу, а у тежим случајевима и грчеве.
Зато није потребно присиљавати себе да пијемо велике количине воде само зато што верујемо да је то аутоматски здравије.
Када је потребно пити више воде?
Количина од 1,2 до 1,3 литра дневно не треба да се схвати као циљ за све одрасле особе. Потребе за течношћу повећавају се у бројним ситуацијама, нарочито када организам губи више воде него обично.
Више течности може бити потребно током:
- физичке активности и интензивног вежбања;
- боравка на високим температурама;
- повишене телесне температуре;
- пролива и повраћања;
- трудноће и дојења.
У таквим околностима потребе зависе од интензитета активности, количине изгубљене течности и општег здравственог стања.
Особе са хроничном бубрежном или срчаном инсуфицијенцијом, као и оне склоне отицању, требало би да се о количини течности коју уносе посаветују са лекаром. Код њих самостално повећавање уноса воде може да погорша здравствено стање.
Како препознати да ли пијемо довољно воде?
Један од показатеља хидратације може бити боја урина. Светложута боја често указује на одговарајући унос течности, док веома таман урин може да буде знак да је потребно обратити пажњу на хидратацију.
Ипак, боја урина није потпуно поуздан показатељ сама по себи, јер на њу могу да утичу храна, лекови и различита здравствена стања. Ни потпуно безбојан урин није нужно знак боље хидратације.
Осећај жеђи такође може да помогне у процени потреба организма, мада старије особе и поједини пацијенти могу имати слабији осећај жеђи.
Ако нисте сигурни колико течности треба да уносите, нарочито ако имате хроничну болест или узимате лекове који утичу на равнотежу течности, најбоље је да се посаветујете са лекаром.
Да ли заиста морамо да пијемо два литра воде дневно?
Не постоји једна количина воде која одговара свим људима и свим околностима. Потребе за течношћу разликују се у зависности од физичке активности, температуре, исхране и здравственог стања.
Најважније је да унос течности прилагодимо сопственим потребама и да не занемарујемо сигнале организма.
Притом треба имати на уму да се препоруке могу односити на укупни унос воде или течности, а не само на чисту воду коју пијемо из чаше.
(Б92.нет)
БОНУС ВИДЕО
