Бранка Катић својевремено је открила како је изгледало њено одрастање.
Позната српска глумица Бранка Катић има дугу и успешну каријеру. Ипак, још као дете суочавала се са тешким стуацијама о којима је скоро причала. Иако свој приватни живот чува далеко од очију јавности у једној својој исповести испричала је са чиме се суочавала као мала.
Наиме, наша позната глумице још са десет година суочавала се са мајчином тешком болешћу будући да је боловала од биполарног поремећаја. Бранка се присетила њених фаза , неукротиве енергије и страха који је као дете осећала.
Њена мајка се са тешком депресијом сусрела када је Бранка имала само десет година и то је много утицало на породицу.
Симптоми су били озбиљни и нагли: престала је да једе, да прича и да се купа. Бранка, њен отац и старија сестра били су у чуду и потпуном шоку, јер нису знали шта се дешава и како је некада весела и нежна мама одједном постала друга особа.
Велики проблем представљао је мајчин отпор према лечењу. Дуго је одбијала да посети лекара јер је мислила да је срамота и да одлазак код психијатра значи "да је луда", што је било карактеристично за то време када је мало људи из њиховог окружења ишло на психотерапије. Касније је веома тешко прихватила чињеницу да ће редовну терапију морати да узима заувек.
Глумици су из тог периода бројне тешке слике остале урезане у сећање, признајући да се много пута плашила сопствене мајке. Оно што је у мајчином понашању изазивало највећу језу био је изгубљен, празан поглед и чињеница да се свега плашила.
"Највише ме плашио тај њен поглед и одсутност, затвореност, неспособност да подели своју муку са нама", изјавила је Бранка за Глорију, додајући да је непрестано страховала да ли ће њена мајка икада успети да се врати и поново буде жена коју воли и познаје.
Отуђеност и херојски подвизи
Мајчина болест манифестовала се кроз две потпуно различите фазе. У периоду депресије, била је присутна потпуна отуђеност и изгубљеност. Није могла да обавља никакве активности, ништа је није интересовало и није дозвољавала да јој било ко долази у посету.
Са друге стране, такозване "плус фазе" доносиле су сасвим другачије понашање. Мајка би тада умела да буде јако напорна, претварајући се у "силу коју нико не може да обузда". Била је раздражљива и данима не би спавала, али је у тим тренуцима имала и невероватне херојске подвиге. Глумица се присетила једне такве ситуације када је њена мајка помогла уплаканом човеку из Ирана да у Београду пронађе доброг хирурга за операцију своје ћерке.
(Мондо)
БОНУС ВИДЕО:
