Са доласком пролећа дани постају дужи и светлији, температуре расту, природа се буди… а многи од нас, парадоксално, осећају се уморније него икада.
Ако имате утисак да вам енергија опада чак и након најмањег напора, могуће је да вас је сустигао такозвани синдром пролећног умора.
Све око нас цвета и делује живописно, али расположење често не прати тај ритам. Уместо налета енергије, јавља се осећај тромости и исцрпљености, као да је тело у некој врсти лаганог зимског сна из ког се тешко буди. Ова појава није нимало ретка, а истраживања показују да нешто чешће погађа жене.
Након дугих зимских месеци, организам мора да се прилагоди промени годишњег доба. Повећање температуре и дужи дани покрећу низ физиолошких промена у телу. Крвни судови се шире како би се тело лакше прилагодило топлијем времену, а последица тога може бити благи пад крвног притиска – што често доводи до осећаја умора, слабости и мањка енергије.
Уз то, пролећни умор могу пратити и други симптоми: мигрене, тешко буђење ујутру или несаница, мањак апетита, смањена концентрација, грчеви и болови у мишићима, нервоза, а понекад чак и дигестивне тегобе или благи проблеми са кожом.
Иако не постоји један једини узрок овог синдрома, стручњаци истичу да на њега могу утицати различити фактори. Међу њима су вирусне инфекције, хормонски дисбаланс, ослабљени имунитет, сезонске алергије, недостатак гвожђа у организму или поремећаји крвног притиска, посебно низак притисак.
Пролеће доноси и веома рано свитање. Сунчева светлост за наш мозак представља сигнал за буђење, па се често дешава да се пробудимо много пре аларма и да заправо не одспавамо довољно. На то се надовезује и прелазак на летње рачунање времена, који додатно ремети унутрашњи биолошки сат и може појачати осећај исцрпљености.
Како ублажити пролећни умор
Добра вест је да постоји неколико једноставних навика које могу помоћи да се симптоми ублаже и да у пролећу заиста уживате са више енергије.
Пре свега, важно је научити како да контролишете стрес. Свако има своје методе – од медитације и боравка у природи до хобија који опуштају – али је важно пронаћи стратегију која вама највише прија.
Лагано, свакодневно кретање такође може направити велику разлику. Умерена физичка активност подстиче производњу ендорфина, хормона који побољшавају расположење и повећавају енергију. Посебно се препоручују шетње на свежем ваздуху или пливање.
Обратите пажњу и на унос магнезијума, јер се његов ниво у организму често смањује управо током пролећа. Добри извори овог минерала су бадеми, семенке сунцокрета, зелено лиснато поврће, махунарке и банане.
Једнако је важно проверити и ниво гвожђа, јер недостатак овог минерала може бити један од главних узрока хроничног умора. Намирнице богате гвожђем су црвено месо, морски плодови, јаја, сочиво и спанаћ.
Хидратација је још један кључни фактор. Чак и блага дехидратација може изазвати осећај исцрпљености, па се препоручује да током дана попијете најмање литар и по воде. Ако вам је то тешко, можете посегнути и за незаслађеним чајевима или другим напицима без шећера. Слатка газирана пића, с друге стране, нису добар избор.
Покушајте да избегавате и навике које додатно оптерећују организам – попут пушења, претераног уноса кафе или алкохола.
На крају, посебну пажњу обратите на исхрану. Најбољи избор су свеже воће и поврће, махунарке, интегралне житарице и орашасти плодови. Тешка, масна и индустријски прерађена храна, као и слаткиши који нагло подижу па спуштају ниво шећера у крви, могу додатно појачати осећај умора.
Уколико симптоми потрају, у договору са лекаром могу се користити и одређени додаци исхрани који помажу организму да се лакше прилагоди промени годишњег доба.
Јер иако пролеће понекад почне уз мањак енергије, уз мале промене у свакодневним навикама врло брзо може постати период у којем ћете се поново осећати лагано, витално и пуни снаге.
(Женски магазин)
