У вилама има људи само лети, док траје сзона одмора, а онда опет опусте. Душановац је село у којем треба иамти све највеће.
Улица Марка Краљевића у неготинском селу Душановац препуна је "чардака ни на небу ни на земљи". Дуж лошег, скоро земљаног пута, нижу се куће налик палатама. Грандиозне крововима парају облаке. Истовремено су тужне и тихе, јер у њима нико не живи.
Прочитајте још: У овој цркви у Србији се нико НЕ ВЕНЧАВА И НЕ КРСТИ, а иза свега се крије УЖАСНА ПРИЧА
Раскошни домови без људи. Они који су их годинама градили и деценијама надограђивали, одавно живе у Европи. Поштено и често крваво зарађен новац улажу у куће у свом родном крају иако ту не живе, а сва је прилика да никада и неће.Зато је Душановац, као и остала села у овом крају, богат замковима и сиромашан људима.
Село има више замкова него становника.
Села једино лети оживе. Ван сезоне нигде никог. Имамо срећу да, ипак, сретнемо човека. Једног. Води нас поносно до свог раскошног дома. Каже нам да слободно сликамо његову кућу са 99 прозора , али не и њега.
Прочитаје још: Стари Египћани су пронашли еколошку боју која ХЛАДИ зграде, а ми је свакодневно користимо као ШМИНКУ
На кући зелене фасаде, којој се не зна ни почетак ни кра,ј јер се разбацала и у висину и у ширину, доминира бела боја. Грађевина опасана капијом од црног кованог гвожђа нема живе чуваре, али зато има неизбежне гипсане лавове и лабудове. Двориште личи на реплику аустријског парка украшеног прелепим цвећем и велелепном фонтаном из које вода тренутно не тече.
Врт је као Шенбрун, а замак има 99 прозора које нико не отвара.
Тачно 99 прозора на грандиозном објекту, а ни једног станара. Власник куће је још 1975. године отишао у Беч и више се није вратио. Девет година гради ову палату, не престајући да улаже у њену раскош.
Већина гастарбајтера родни крај обилази једном годишње. Дође човек из бела света да реновира кухињу у којој за 365 дана тек две недеље кува кафу и пече колаче за себе и родбину опет расуту по Европи. Или да надогради још један спрат вишеспратнице, јер је комшија до њега у међувремену подигао седми. А успут да село види нови мерцедес за који је штедео протеклих година.
Палате свакодневно гледају преко камера.
До тада, своју палату у Србији гледаће само преко камера. А уградио их је да би могао да препозна лопова који се мота око његове империје, у селу у којем свака десета кућа има станаре.
Прочитајте још: У овом градићу чим падне киша сви БЕЖЕ из поља, јер тамо камење РАСТЕ!
Многи гастарбајтери маштају да се по одласку у пензију врате у село одакле су потекли и у којем им је остало срце. Извесно је да ће их сахранити у родном крају и зато на време подижу гробнице. Не било какве, већ – монументалне.
Маузолеји су међусобно повезани подземним ходницима и тунелима.
Неке личе на праве стамбене објекте у којима може да се живи. Неке друге на фараонске вечне куће. Маузолеји су, уочавамо, још једна доминантна слика источне Србије. Крећемо за почетак од гробница ограђених капијама од кованог гвожђа и икебанама од пластичног цвећа у дугиним бојама.
Онда сазнајемо да су то прави подземни градови, са тунелима из којих се улази из једне у другу гробницу. И просторијама у којима се налази све што је покојник волео. А ту је и прави намештај.
Гробнице имају климу, намештај, па и кухиње.
Често се покојник сахрањује са предметима из собе у којој је највише боравио. Тако се унутра постави кухиња, са све фрижидером и замрзивачем. Или француски лежај. Зависи шта се уз кога највише везује. Многе гробнице имају и климу – открива водич.
Прочитајте још: Арапи су вриштали од страха, а из вина су избијале варнице: Шта се крије на ВРХУ ПИРАМИДА?
Општина Неготин је необична на сваком кораку. Улица Мрзилица спаја и раздваја два села. Са једне стране Мрзилице је Буковче, а са друге Кобишница. Становници првог села не воле оне из другог. И обрнуто.
Два посвађана села деле исту улицу Мрзницу.
Снежана Бутаревић из Буковча прича да су та два села два света.
- Дешавало се, наравно, да плане љубав између мештана завађених села, али су родитељи бранили ћерки из Кобишнице да се уда за момка из Буковча и обрнуто – прича Снежана, показујући продавницу која се налази тачно на средини улице, као гранични прелаз који повезује и раздваја два села.
