Становници Јапана имају најнижу стопу срчаних удара на свету иако имају сличан проблем са крвним притиском и холестеролом као и становници западних земаља.
Јапан је земља чији становници имају најдужи животни век у свету - у просеку живе 81,5 година, жене 85, мушкарци 77,8.
Тајна се, кажу научници, не крије (само) у генетици с обзиром да Јапанци који се на пример преселе у САД много чешће обољевају од кардиоваскуларних болести него њихови сународници у домовини. Тајна је по свему судећи у исхрани.
Јапанаци једу много рибе - чак и до седам пута недељно. Због тога је ниво омега-3 масних киселина у крви Јапанаца много виши него код западњака, а то за резултат може да има мању учесталост атеросклерозе.
У прилог томе говори и студија која је упоређивала ризик од болести срца међу Јапанцима који живе у Јапану, онима који живе на Хавајима и становницима САД.
Ево листа намирница које поједе просечан Јапанац у току једног дана:
Доручак (Аса гохан)
Врло често се састоји од:
- Пиринчана каша или кувани пиринач
- Мисо супа (ферментисана соја са поврћем или тофуом)
- Грилована риба (нпр. лосос)
- Тамаго (омлет) или кувано јаје
- Тсукемоно (укисељено поврће)
- Зелени чај
Ручак (Хиру гохан)
Ручак је често једноставан, нарочито за запослене:
- Бенто кутија – комбинација пиринча, меса/рибе, поврћа, понекад воћа
- Или:
- Рамен (нудле у супи са месом, поврћем, куваним јајетом)
- Удон или соба нудле
- Цуррy рице (јапански кари са пиринчем)
- Онигири (пиринчане кугле пуњене туњевином, шљивом или лососом)
Вечера (Yуу гохан)
Вечера је најбогатији и најпородичнији оброк:
- Пиринац као основа
- Риба (најчешће кувана, грилована или сирова – сасхими)
- Мисо супа
- Тофу или натто (ферментисана соја – богат пробиотик)
- Кувано, динстано или сирово поврће
- Алге (нори, wакаме)
- Мали десерт (нпр. комадић воћа или слатки десерт на бази пиринча)
Грицкалице и ужине
- Воће (мандарине, јабуке, јапанске крушке)
- Зелени чај, матцха
- Моцхи (пиринчасти колачићи)
- Сенбеи (слани пиринчани крекери)
- Сладолед од матцха чаја
Занимљиво:
Просечан Јапанац једе мање меса и млечних производа него људи на Западу. Порције су мале, али нутритивно богате. Ферментисане намирнице су у свакодневној употреби – због пробиотика и укуса (умами). Врло често се једе споро, у малим залогајима, са великим поштовањем према храни.
Још нешто занимљиво је откривено: Јапанци се не дебљају. Не само да је просечни животни век у Јапану дужи него на Западу већ је и стопа гојазности најнижа на свету. Иако су многи склони да припишу ове феномене генима, научне студије указују да гени ипак немају пресудну улогу.
Јапанци једу "очима". Магија јапанске кухиње је и у уживању у лепоти сервиране хране. У храни се ужива полако и никада се не једе више него што је потребно.
Тајна је и у величини порције. У Јапану се храна сервира у малим посудама, уместо на великом тањиру.
