У Србији је спремање ћевапа усавршено до перфекције.
Србија има богату, снажну и препознатљиву гастрономску традицију, засновану на роштиљу, квалитетном месу и рецептима који се преносе генерацијама. Међу бројним јелима која су обележила домаћу кухињу, једно је успело да изађе ван граница региона и постане познато широм света – ћевапи.
Данас се ћевапи служе у ресторанима и стреет-фоод локалима од Европе до Америке и Аустралије, а управо начин припреме и укус развијени на овим просторима учинили су их глобално препознатљивим. Иако су кроз историју постојали различити утицаји, савремени ћевапи какве познаје цео свет обликовани су у Србији и на Балкану, са посебним местом у српској кулинарској традицији.
Како су ћевапи постали светски хит
Корени овог јела воде до османског периода, али су Срби током деценија усавршили рецепт, начин обраде меса и печења. Посебно место заузима лесковачка роштиљска школа, која је поставила стандарде – од односа меса и зачина, до печења на ћумуру.
Ћевапи су једноставни, али захтевни: без додатака, без импровизација, са јасним правилима. Управо та комбинација једноставности и пуног укуса учинила их је идеалним јелом за светски стреет фоод.
Од Балкана до светских метропола
Данас се ћевапи често називају “Балкан саусагес” или “Балкан кебаб”, али се оригинални назив све чешће задржава – управо због аутентичности. У многим земљама представљају прво јело са којим се странци сусретну када упознају српску кухињу.
Уз лепињу, лук и кајмак, ћевапи су постали гастрономски амбасадор Србије, раме уз раме са пљескавицом и ајваром.
(24.седам)
БОНУС ВИДЕО:
