Повремено прескакање оброка вероватно неће значајно утицати на ниво шећера у крви, али редовно прескакање може имати другачији ефекат.
Посебно се истиче доручак, а истраживања показују да време оброка може имати важну улогу у начину на који тело регулише глукозу.
Када се доручак редовно прескаче, телу може бити теже да регулише шећер у крви током остатка дана.
Истраживање из 2019. године на здравим младим мушкарцима показало је да им је ниво шећера након ручка био знатно виши када нису доручковали.
Студија из 2020. године повезала је прескакање доручка и са лошијом контролом шећера код особа са дијабетесом типа 2, док истраживања указују и на повећан ризик од предијабетеса и дијабетеса типа 2, пише "Хеалтх".
Прескакање оброка није исто што и повремени пост
За разлику од насумичног прескакања оброка, повремени пост је структурисан начин исхране са унапред одређеним периодима без калорија. Нека истраживања показују да правилно спроведен повремени пост, укључујући рано временски ограничено храњење, може побољшати контролу глукозе.
Међутим, друге студије нису пронашле предност у односу на стандардне дијете, па су потребна додатна истраживања.
За стабилнији ниво шећера препоручује се доследан распоред оброка, посебно особама са дијабетесом. Доручак богат протеинима и влакнима, као и комбиновање угљених хидрата са протеинима и влакнима, могу успорити варење и помоћи у одржавању стабилнијег нивоа глукозе.
Истраживања такође указују да може бити корисно све дневне оброке појести у периоду од 12 сати и избегавати јело непосредно пре спавања. Особе које имају проблема са регулацијом шећера или желе да испробају повремени пост требало би претходно да се посаветују са лекаром.
Дрхтавица, слабост, хладан зној, јака глад, збуњеност, вртоглавица, замућен вид, изразита жеђ и учестало мокрење могу указивати на пренизак или превисок ниво шећера.
Тешка хипогликемија може довести до напада, губитка свести и коме и захтева хитну медицинску помоћ.
(Индеx.хр)
БОНУС ВИДЕО
