Легендарни психолог је осмислио фразу која људима помаће више од 100 година
Легендарни француски психолог Емил Куе је почетком прошлог века осмислио једну занимљиву фразу која ни више од 100 година касније не губи на својој снази и популарности, премда у различитим облицима. Како је Куе и увео популарну методу психотерапије засновану на оптимистичној аутосугестији, у том духу је и његова чувена реченица: „Сваког дана у сваком погледу све више напредујем“.
Куе је, потпуно ненадано, у првим месецима 1923. од човека у својим средњим 60-им који је управљао клиником у малом граду Нансију на североистоку Француске практично преко ноћи постао особа о коју су се клеле цела Америка и Европа, пише Блиц Жена.
Шта се заправо десило?
Овај фармацеут и психолог био је заговорник употребе хипнозе у лечењу физичких и менталних болести, али како му је пошло за руком да само мали број пацијената доведе до хипнотисаног стања, осмислио је сопствену, једноставнију рутину за побољшање општег психофизичког здравља.
„Сваког дана у сваком погледу све више напредујем“
Куе је свету понудио самоиндуковану свесну аутосугестију, написавши 1922. приручник у коме је потанко представио своју методу. У том тренутку, пошто је техника била актуелна већ више од деценије и по, око Француза и његовог рада већ се развила прилична фама.
„Свако јутро пре него што устанете и сваке вечери чим легнете у кревет затворите очи и поновите двадесет пута узастопну следећу фразу: „“Сваког дана у сваком погледу све више напредујем““, пише у његовој књизи „Како господарити собом помоћу свесне аутосугестије“.
Горепоменуту реченицу треба, дакле, понављати сваког јутра и сваке вечери по 20 пута и док сте у стању пасивне опуштености, дакле након буђења или непосредно пред утонуће у сан. Изговарање ујутро најбоље је учинити врло брзо, саветује Куе, јер ће се тако спречити навирање нежељених мисли које могу бити у супротности с намером реченице. Посебан акценат треба да буде на речима „у сваком погледу“ како би било јасно да се бољитак односи на побољшање у сваком смислу, и телесно и психолошки.
Куе је имао завидан број поштовалаца, али је уједно наилазио и на веома гласне и оштре критике и осуде. Свакако је у Америци далеко боље прихваћен него у Европи, али је и тамо имао критичаре. Један новинар описао га је као „скромног носиоца корисне поруке који никада никога није излечио“.
Но, људи су и даље стајали у километарским редовима како би дошли код овог психолога на третман, а он сам је непрестано тврдио да аутосугестија лечи мноштво менталних и физичких проблема, те да помаже у недостатку карактера. „Моја метода смањује потенцијал болести“, прокоментарисао је.
Идеја која окупира ум претвара се у реалност
Он се ослањао на принцип да се свака идеја која окупира ум претвара у реалност, али са битном напоменом – само у мери у којој је та идеја у домену могућности. Примера ради, јасно је да особа без руку неће моћи да их натера снагом ума да поново израсте; али зато ће особа која чврсто верује да ће његова астма нестати, сведочити свом оздрављењу, све док је тело у стању да физички контролише или превазиђе болест. С друге стране негативно размишљање о болести подстаћи ће ум и тело да прихвате ту мисао.
Хари Брукс, аутор низа књига о Куеовом животу и методу, тврдио је да стопа успешности ове технике била око 93 одсто. Преосталих седам одсто укључивало је људи који су били исувише скептични према самом приступу и који су одбијали да у исти поверују, наводи Брукс у својим делима.
Куе је већ 1926, само неколико година након што је издао поменути бестселер, преминуо, али његова заоставштина и данас живи – сви смо сведоци експанзије позитивних афирмација и филозофских струја које у свом корену имају управо аутосугестију.
(Крстарица)
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
