Како кућна изолација делује на “зависнике” од вежбања, којима је брига о телу императив и насушна потреба? Или на оне који задовољство и самопоуздање мере бројем истрчаних километара на траци, удараца у џак, трбушњака, склекова...?
Спортски и велнес психолог проф. др Маријана Младеновић истиче да је потреба за кретањем урођена, а свако ускраћивање се доживљава као фрустрација, па не чуди што тренутне околности тешко падају људима који су навикли на спортски живот.
Прочитајте још: Зграбите прву СТОЛИЦУ и почните да вежбате, јер иду ЛЕПИ дани
- Физичко вежбање може да поприми димензије зависности попут било ког другог вида зависности, мада је оваква активност сама по себи синоним физичког али и психичког здравља - каже Маријана.
Млађе особе често од фитнес тренинга праве животну мантру, без које не могу да замисле дан. То свакако јесте добро за физичко здравље, али може да крије и низ замршених ствари на психолошком плану.
Таоци навика
Обустављање одређених тренинга изазива промене на физичком и физиолошком плану које су повезане и са психолошким функционисањем, упозорава саговорница.
Опасно је када особа која не вежба осећа нервозу, анксиозност и тескобу.
Када неко сматра да ни по коју цену не сме да пропустити тренингг, то указује на одређене поблеме. Особу могу да преплаве осећаји тескобе, анксиозности, нервозе, па и депресивности. Како да до тога, ипак, не дође?
- Није лако прихватити ситуацију изолације уколико је физичка активност “забашуривање” одређених незадовољстава на психолошком плану - каже спортски психолог.
Треба пронаћи алтернативу за фитнес рутину, а породица не сме да подржава зависнсот.
Колико је препоручљиво да се особа сама позабави психолошком основом физичког вежбања, тешко је прецизно рећи, јер зависи од личности. Тренутно је важно наћи алтернативу фитнес рутини.
Поједина истраживања су такође показала да претерана потреба за вежбањем може да изазове озбиљне проблеме и подстиче људе да свакодневно тренирају сатима. Такве особе не дају свом телу довољно времена да се опорави, без обзира на то да ли су уморни или болесни. Студије показују да чак и особе са високим ризиком од развоја ове зависности имају подршку породице и пријатеља да наставе да се тиме баве.
Заробљени у простору
Психолог Маријана Младеновић каже да је главни задатак професионалних спортиста да очувају мотивацију, гледају на бављење спортом шире и даље од непосредне сезоне, редефинишу циљеве.
Професионални спортисти треба себе да бодре и размисле о даљим циљевима у животу.
- Важно је реорганизовати дневну рутину тренинга онако како тренутне околности дозвољавају и не дозволити да превлада осећај бескорисности и неадекватно спроведеног тренинга - иситче психолог.
Прочитајте још: Пробајте вежбe ПЕТ Тибетанаца: Раде их многе СЛАВНЕ личности, а успешни људи широм света из називају ЧУДОМ
Важно је себе бодрити, одржати позитиван приступ и мотивацију. Спортисти који су већ спроводили психолошку припрему, треба да наставе у периоду отказаних такмичења. Онима који се нису раније бавили психолошким аспектом свог функционисања у спорту, препоручује се да то започну управо у овом периоду.
