Многи људи су бар једном искусили осећај да су будни, али непомични – као да их нешто „невидљиво“ држи прикованим за кревет.
Парализа сна кроз историју је будила страх и инспирисала митове: од ноћних демона, вештица које седе на грудима спавача, па све до модерних прича о ванземаљским отмицама. Данас, међутим, знамо да иза овог феномена стоји наш сопствени мозак.
Шта је заправо парализа сна?
То је стање у коме је човек свестан да сања или да се буди, али тело не реагује. Осећај може трајати неколико секунди или минута и често је праћен притиском у грудима или утисцима да је неко „присутан“ у соби.
Научници објашњавају да се све дешава због тога што мозак и тело не улазе синхронизовано у фазе сна.
Када се јавља?
Постоје два типа:
• Хипнагогијска парализа – дешава се при успављивању.
• Хипнопомична парализа – јавља се у тренутку буђења.
Колико је честа?
Процењује се да чак четири од десет људи током живота доживи парализу сна. Чешће се појављује у адолесценцији, али се може јавити у било ком узрасту.
Фактори који је подстичу су:
• недостатак сна,
• нередован распоред спавања,
• висок ниво стреса,
• спавање на леђима,
• поједини лекови или психичка стања.
Да ли је опасна?
У већини случајева – није. Обично је реч о изолованом поремећају који не оставља трајне последице. Ипак, ако парализа сна доводи до честог буђења, дневног умора или јаке анксиозности, добро је обратити се лекару.
Шта може помоћи?
• Одржавајте редован сан (6–8 сати дневно).
• Смањите стрес, нарочито пред спавање.
• Пробајте да спавате на боку уместо на леђима.
• Ако је потребно, лекар може предложити терапију за регулисање циклуса сна.
Парализа сна није позив тамних сила – већ сигнал вашег тела да му треба више одмора и равнотеже. Уместо страха, изаберите разумевање и бригу о себи.
