Mnogi ljudi su bar jednom iskusili osećaj da su budni, ali nepomični – kao da ih nešto „nevidljivo“ drži prikovanim za krevet.
Paraliza sna kroz istoriju je budila strah i inspirisala mitove: od noćnih demona, veštica koje sede na grudima spavača, pa sve do modernih priča o vanzemaljskim otmicama. Danas, međutim, znamo da iza ovog fenomena stoji naš sopstveni mozak.
Šta je zapravo paraliza sna?
To je stanje u kome je čovek svestan da sanja ili da se budi, ali telo ne reaguje. Osećaj može trajati nekoliko sekundi ili minuta i često je praćen pritiskom u grudima ili utiscima da je neko „prisutan“ u sobi.
Naučnici objašnjavaju da se sve dešava zbog toga što mozak i telo ne ulaze sinhronizovano u faze sna.
Kada se javlja?
Postoje dva tipa:
• Hipnagogijska paraliza – dešava se pri uspavljivanju.
• Hipnopomična paraliza – javlja se u trenutku buđenja.
Koliko je česta?
Procenjuje se da čak četiri od deset ljudi tokom života doživi paralizu sna. Češće se pojavljuje u adolescenciji, ali se može javiti u bilo kom uzrastu.
Faktori koji je podstiču su:
• nedostatak sna,
• neredovan raspored spavanja,
• visok nivo stresa,
• spavanje na leđima,
• pojedini lekovi ili psihička stanja.
Da li je opasna?
U većini slučajeva – nije. Obično je reč o izolovanom poremećaju koji ne ostavlja trajne posledice. Ipak, ako paraliza sna dovodi do čestog buđenja, dnevnog umora ili jake anksioznosti, dobro je obratiti se lekaru.
Šta može pomoći?
• Održavajte redovan san (6–8 sati dnevno).
• Smanjite stres, naročito pred spavanje.
• Probajte da spavate na boku umesto na leđima.
• Ako je potrebno, lekar može predložiti terapiju za regulisanje ciklusa sna.
Paraliza sna nije poziv tamnih sila – već signal vašeg tela da mu treba više odmora i ravnoteže. Umesto straha, izaberite razumevanje i brigu o sebi.
