Зашто нам је потребан СКРОБ? Ова храна је богата овим УГЉЕНИМ ХИДРАТОМ

За већину људи, то је вероватно прерађена храна као што су производи од хлеба, крекери и колачићи. Али постоји и много непрерађених намирница богатих скробом, као што су пиринач, кукуруз, киноа и кромпир.

Иако је истина да и колачићи и киноа садрже скроб, они не утичу на тело на исти начин. Ако мислите да се скроб заснива само на прерађеним житарицама или помфриту, можда ћете бити изненађени када сазнате да је нека скробна храна међу најздравијим изборима које можете укључити у своју исхрану. У ствари, одређене врсте скроба нуде здравствене предности које се не могу постићи било којом другом храном, што скроб чини важном компонентом уравнотежене исхране.

Шта је скроб?

Скроб спада у групу угљених хидрата. То је полисахарид и главни облик у којем биљке складиште глукозу коју синтетишу. Налази се у мноштву намирница, пре свега у кромпиру, пиринчу, житарицама, брашну, хлебу и тестенини, махунаркама, али и у скробном поврћу.

Прочитајте још: НАР у служби лепоте: Разлози због којих ово здраво воће треба стављати на лице

Зашто је скробна храна важна?

Постоји неколико разлога зашто је скробна храна витална као део уравнотежене исхране:

Енергија

Скробна храна је погодан извор енергије због високог садржаја угљених хидрата. Када тело особе вари скроб, он се разлаже на молекуле глукозе. Ова глукоза улази у крвоток и покреће скоро сваку ћелију у телу, укључујући органе, мишиће и мозак. Тело може одмах да искористи ову глукозу или да је ускладишти у јетри за каснију употребу. Посебно је важан за функцију мозга, који захтева пуно глукозе.

Влакна

Многа скробна храна, као што су цела зрна, воће и пасуљ, богата је влакнима. Влакна су врста угљених хидрата са јединственом молекуларном структуром. Пошто су молекули глукозе чврсто повезани, танко црево је не разлаже лако, што значи да пролази кроз пробавни систем. Влакна помажу у кретању отпада кроз пробавни систем. Дијета богата влакнима такође може смањити ризик од кардиоваскуларних болести.

Хранљива скробна храна

Хранљива исхрана адекватно храни тело и обезбеђује равнотежу хранљивих материја. Скробна храна, која обезбеђује енергију, влакна и витамине, критичан је део целокупне исхране особе. Препоручена дневна вредност за укупне угљене хидрате је 275 г дневно за сваку особу. Међутим, ова количина значајно варира у зависности од висине, тежине, укупног дневног уноса калорија, нивоа активности итд. Намирнице богате скробом које бисте требали укључити у своју исхрану су:

Махунарке

Махунарке су приступачан, јефтин извор протеина, влакана и сложених угљених хидрата. Индикативно, пружају 2-3 пута више протеина од пиринча и пшенице.

Храна од целог зрна

Храна од целог зрна обезбеђује већу количину влакана од прерађене скробне хране.

Прочитајте још: Чаробни напитак - чај од црног БИБЕРА: Идеалан за труднице, регулише холестерол, помаже код реуме и затвора

Поврће

Поврће је калоријски најнижи и најхранљивији начин да укључите скроб у своју исхрану. Кромпир, грашак и кукуруз су ваше најкласичније опције.

На шта треба пазити

За већину људи, уравнотежена исхрана укључује храну богату скробом. Међутим, за људе са одређеним здравственим стањем, превише уноса скроба може бити штетно. На пример, они који пате од дијабетеса треба да буду пажљивији у погледу уноса хране богате скробом. То не значи да треба избегавати скробну храну, већ морају да буду веома опрезни у погледу тога шта конзумирају. Удружење за дијабетес каже да људи са дијабетесом типа 1 могу имати користи од бројања угљених хидрата док особе са дијабетесом типа 2 треба да покушају да га равномерно распореде конзумирајући угљене хидрате током дана и да избегавају прерађену храну.

Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ