Када уносимо угљене хидрате, они се варе и разлажу на глукозу, која улази у крвоток и користи се за енергију. Ако глукозе нема довољно, тело мора да пронађе алтернативне начине за производњу енергије.
Када се унос угљених хидрата знатно смањи, тело брзо троши гликоген (ускладиштену глукозу) у мишићима и јетри. Пошто гликоген задржава воду, његова потрошња доводи и до губитка воде, што објашњава брзо смањење телесне тежине на почетку дијета са ниским уносом угљених хидрата.
Ако је унос угљених хидрата изразито ограничен, тело прелази на коришћење масти као извора енергије, а јетра производи кетонска тела (кетоне). Тај процес се назива кетоза или нутритивна кетоза и представља нормално метаболичко прилагођавање на низак унос угљених хидрата. Кетони могу да служе као алтернативни извор енергије за мозак и мишиће када је доступно врло мало глукозе.
Хормонске и физиолошке промене
Недовољан унос угљених хидрата утиче и на хормоне и метаболизам.
- Хормонске промене
- Повећање кортизола (хормона стреса) како би се одржао ниво глукозе у крви
- Смањење Т3 (активног хормона штитасте жлезде), што може да успори метаболизам и снизи ниво енергије
- Промене у хормонима глади и ситости (лептин и грелин)
Ове промене могу да утичу на енергију, расположење и апетит. Уз смањен унос угљених хидрата, ниво инсулина обично опада, док глукагон расте како би се обезбедило ослобађање глукозе из резерви.
Могући краткорочни симптоми
Код веома ниског уноса угљених хидрата, нарочито на почетку, могу се јавити неки симптоми.
- Умор и слабост, јер тело још није у потпуности прешло на кетоне као извор енергије.
- "Кето задах" (непријатан задах због присуства кетона).
- Затвор (услед смањеног уноса влакана) – отежано или ретко пражњење црева.
- Снижено расположење или ментална магла, јер се мозак прилагођава новом извору енергије.
- Главобоље и изражена жеља за шећером или брзим изворима енергије.
Ови симптоми се често називају кето грип или фаза адаптације и код неких људи могу да трају од неколико дана до неколико недеља.
Дугорочне последице и ризици
Иако неки људи успевају да дугорочно одржавају исхрану са ниским уносом угљених хидрата и постижу резултате у мршављењу или регулацији шећера у крви, постоје и потенцијални ризици.
- Ако се угљени хидрати дугорочно избегавају, нарочито они здрави, попут интегралних житарица, воћа и поврћа, може доћи до мањка витамина, минерала и влакана, што негативно утиче на варење и опште здравље.
- Низак унос угљених хидрата често подразумева већи унос масти и протеина животињског порекла, што, уколико исхрана није пажљиво планирана, може повећати ризик од повишеног ЛДЛ холестерола и кардиоваскуларних проблема.
- Поједине студије указују на могуће компликације, као што су поремећаји срчаног ритма, проблеми са костима, па чак и повећан ризик од проблема са бубрезима, уколико је ограничење угљених хидрата дуготрајно и екстремно.
(Индеx.хр)
БОНУС ВИДЕО
