"Смејали су се вирусу у болници, а у собама ћелаве девојчице уплашене повраћају и траже маму"

Пре неколико дана вест о пробоју корона вируса у Клинику за туморе КБ Сестара милосрдница у Загребу многе је забринула и растужила док је било и оних који су се на друштвеним мрежама насмејали на ту информацију.

Како је у споменутој болници и дечја онкологија на којој се лече најмлађи тешко болесни пацијенти једна корисница на Фајсбуку написала је изузетно емотивну објаву коју преносимо у целости:

- Никад не спомињем нити пишем о том делу живота. Заметнула сам сећања негде у тамне ходнике подсвести. Немам ни једну њену слику од 2. до 6. месеца проведених у болници.

Прочитајте још: Када крену ВИРУСИ бежите из града на ЧИСТ ВАЗДУХ, јер су научници ОТКРИЛИ запањујућу везу

Негде сам чувала задњу коју нисам избрисала. Бадња ноћ, она и ја поред бора загрљене у ходнику болнице чекамо Божић. Мрак, тишина и бор који светли. Ледена лепота и несразмера светла и мрака. Ја висока 1.70 и педесет и које кило. Избрисала сам и њу.

Годинама после, заобилазим КБ Загреб, возим другим улицама. Слике сам избрисала из рачунара, али спавају оне у мојој глави. Видела сам свет болесне деце. Видела сам места где смрт можеш да напипаш. Видела сам главе девојчица без косе, мршава тела која се грче док повраћају због хемотерапије.

Видела сам мајке које дежурају на тврдим болничким столицама. Видела сам зеленим чаршафом замотано тело од 85 центиметара којег односе лифтом у мртвачницу. На цедуљици је писало Звонимир. Свима памтим имена.

Прочитајте још: МИГРЕНЕ није само бол у глави већ и СИГНАЛ ЗА ЖИВОТНУ ОПАСНОСТ

Фото: Депозит

Видела сам Анђелу (1 г.) коврџаве косе, чека последњу операцију срца, пету у години дана, рутинску.

- Још ова па идемо кући коначно - каже ми њена мама Весна док пијемо кафу крај аутомата и пушимо. Имала је сиви капут, сећам се чак и небитних слика. Била је насмејана.

Знам да је дан био хладан. Скупиле смо се испред бочног улаза и поскакивале од леда. И онда трк натраг да Анђела не плаче јер не сме да напреже срце. Видела сам јутро у коме Весна лежи на поду ходника јер је Анђела управо отишла анђелима.

Видела сам Марка (1,3 м), први креветић с лева када улазиш у собу, жут је као сунце и чека трансплатацију јетре. Често повраћа, пелене му мењају сваких пола сата.

Прочитајте још: Који СИМПТОМИ указују на АЛЕРГИЈУ на ГЛУТЕН: Обратите пажњу

Фото: Депозит

Видела сам себе како трчим уз брег зором да је дочекам кад се буди. Јер окреће главу према вратима када нисам ту. Видела сам и огромну подршку братове супруге, сестре, брата, мојих родитеља, породице… Да ја останем на ногама јер ништа не боли као властито дете.

Неко нема ту срећу да не буде сам у борби. Наша се прича срећно завршила, јер њена дијагноза није ни приближно била као код деце која леже у тој болници. Али је морала тамо да лежи. Ваљда је небо хтело да видим болничке зидове и схватим шта је Живот и шта су приоритети.

Вирус је ушао на одељење онкологије, вест која је пропарала портале и требала да растужи масе. Испод вести било је на стотине реакција у виду смеха. Постоји ли вирус или је измишљотина? Да ли је важно? Постоје мајке које не могу да виде своју тешко болесну децу и неће их видети још дуго.

А у болничким собама неке ћелаве девојчице уплашене повраћају и траже маму. А маме миришу њихове мајице да утону у сан, да се сретну с децом бар у носницама. Животе, тужан ли си понекад…

Видела сам јасно лице смрти, зато знам шта је живот. Није фраза, будите подршка сиромашнима. Помозите. Увек можете да помогнете. Ако не можете, онда бар не одмажите. Моја подршка деци у болницама. И њиховим мајкама које не могу да буду уз њих.

Прочитајте још: Шта о ЗДРАВЉУ говоре ЦРВЕНЕ ОЧИ: Од безазлених до озбиљнијих проблема

Можда знате коју, помозите јој. Ако ништа друго назовите, загрлите је речима, реците: Проћи ће… Верујте, помаже. Јер ништа не радује и не боли тако јако као властито дете”.

Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ