Љубомора је нормална појава, у готово свакој породици, где има двоје или више деце.
Љубомора у детињству је емоција која може настати када ваша деца доживе промену у свом непосредном окружењу, као што је долазак новог брата или сестре, било зато што сте проширили породицу новом трудноц́ом или зато што сте, након раздвајања, одлучили да поново изградите свој романтични живот и дете вашег новог партнера се појавило на сцени.
Шта је љубомора код деце?
Љубомора је осец́ај огорчености и зависти према другој особи када се доживи претња нечему што се сматра њиховим, анксиозност због могуц́ности да вољена особа нец́е обратити пажњу на њих у корист неког другог.
Ово производи осец́ај фрустрације због веровања да више нису емоционално узврац́ени од стране родитеља или барем, не са интензитетом и учесталошц́у коју желе или требају.
Зашто деца доживљавају љубомору?
Када се суочи са ситуацијама које ремете успостављену породичну динамику и захтевају емоционално прилагођавање од вашег детета, дете може доживети осец́ај губитка у односу на своје најважније фигуре, своје родитеље. Психолози сматрају да је овај осец́ај дечје љубоморе, иако непријатан, нормалан и да ц́е вашем детету вероватно требати времена да процесуира ситуацију.
Ривалство међу брац́ом и сестрама
Код деце, најчешц́и узрок љубоморе јесте ривалство међу брац́ом и сестрама за родитељску пажњу. Међутим, може настати и као одговор на пажњу која се посвец́ује рођацима, другој деци са којом проводе време и, у случају мешовитих породица, на нову везу родитеља.
Долазак новог брата или сестре
Када се роди брат или сестра током раног детињства, важно је припремити будуц́ег старијег брата или сестру и следити неке основне смернице како би нови долазак представљао најпозитивнију могуц́у промену за све.
Како деца изражавају своја осец́ања љубоморе?
Понекад проблем није толико сама дечја љубомора, вец́ начин на који се она изражава. Нека деца доживљавају љубомору таквим интензитетом да могу ударити бебу, уништити предмете у кући, добацити увреде или имати прекомерне нападе беса.
Међутим, најочигледније манифестације љубоморе варирају у зависности од узраста детета. У раном детињству, деца често показују понашања која психолози називају „регресивним“, што значи да су типична за млађу децу: мокрење у кревет, тражење флашице или цуцле, одбијање да спавају сами. Како одрастају, агресивна понашања постају чешц́а: напади беса, пркосно понашање и слично. Ова понашања могу, али и не морају бити прац́ена експлицитним изражавањем љубоморе: „Волиш га више од мене“, „Никада је не грдиш“ или самопонижавањем: „Никада ништа не радим како треба“.
Осец́ати љубомору није лоше. Важно је објаснити им да, иако је у реду осец́ати љубомору и да у томе нема ништа лоше, морамо пронац́и здрав начин да изразимо ову дечју љубомору. Овај изазов, посебно када постоји стискање, гурање или ударање, није лак.
Дете се вероватно осец́а веома угрожено новом ситуацијом и не зна како да каналише свој страх или бес на било који други начин.
Како се носити са дечјом љубомором?
Важно је дозволити деци да изразе своју љубомору вербално, отворено говорец́и о томе. Научите их да љубомора није лоша или неприкладна, то је само још једна емоција, попут радости, страха или узбуђења. Неке емоције су пријатне, док су друге непријатне, али је у реду осец́ати их све јер, чак и ако се тако не чини, оне нам помажу да се прилагодимо новим ситуацијама.
Психолози кажу да често виде родитеље који терају своју децу да потисну своју љубомору или их терају да воле или се слажу са новом особом у породици. Ово није добра идеја, јер ц́е дете на крају осетити кривицу због љубоморе или ц́е доживети трајније одбацивање које је могло бити решено природним путем.Одговарајуц́и поступак ц́е такође зависити од њиховог узраста, али би у основи требало да следи ове смернице:
Природно решавање проблема
Прва препорука као психолога је да „прихватимо“емоцију, потврдимо је, именујемо је и природно је решимо. Прилагођавајуц́и се узрасту и нивоу разумевања детета, објасните да се оно што осец́а назива љубомором и да је нормално осец́ати љубомору када се појави нова особа са којом делимо наше вољене. Уверите га да наша љубав према њему није ни најмање смањена, баш супротно. Признајте одређене реалности које дете доживљава: „Истина је да у последње време нисмо проводили много времена заједно“, ако је то случај. Дозволите му да разговара и изрази своју нелагодност, уместо да се бранимо од његових речи. Иако су догађаји које дете препричава често увец́ани или појачани, чак и искривљени, неопходно је да се осец́а саслушаним и схвац́еним.
Ставите се у њихове ципеле
Саосец́ање и стављање у њихове ципелене значи бити попустљив или „попустити“ лошем понашању. У ствари, најбољи доказ који можемо дати детету да је све исто као пре него што се појавио њихов нови „ривал“ јесте управо одржавање граница и правила које сматрамо важним. На пример, можете објаснити: „Иако знам да те јако љути што ти се тренутно не могу посветити, знаш да не би требало да бацаш ствари јер би нас могао повредити.“
Избегавајте поређења
Такође је важно да их не поредите са другом особом на коју су љубоморни, вец́ да тражите разлике и посебне карактеристике сваке особе.
То јест, уместо да кажете: „Много те волим јер си и ти веома добро васпитан/а“, реците: „Волим твоју машту, твоје загрљаје за лаку ноц́","Значи ми што помажеш када идемо у куповину...“ Помозите им да виде да су јединствене и вредне особе због својих квалитета. Покушајте да проведете неко време са њима радец́и активност у којој уживају и покажите им да волите да проводите време са њима.
Психолошки третман за љубомору
Ако ствари измакну контроли и не знате како да се носите са сложеном ситуацијом, без оклевања се обратите дечијем психологу, јер вам итекако може помоц́и. Некада није неопходно отићи са дететом, можете за почетак позвати и питати за савет.
(Стил)
БОНУС ВИДЕО:
