Proslavljeni glumac, muzičar i scenarista, otvoreno govorio o borbi sa zavisnošću, umetnosti i sumnji profesora na Akademiji, ali i veri koja igra veliku ulogu u njegovom životu
Glumac, reditelj, scenarista i muzičar Nikola Pejaković Kolja, u jednom periodu svog života se našao u kandžama heroina, a sada je u emisiji "Perspektive" govorio ne samo o borbi sa zavisnošću, već i odbijanju koje je doživeo na Akademiji i poslovima od kojih danas živi.
Kolja je iskreno govorio o raspadu benda Kolja i Grobovlasnici, serijama "Meso", "Kosti" i "Koža", ali i trenutku kada je Banjaluke došao u Beograd kako bi upisao pozorišnu režiju.
Već na konsultacijama mu je profesor Miroslav Belović rekao da ne treba da izlazi na prijemni ispit,..
"Nemojte da dolazite na prijemni, neću vas primiti"
"Kad smo izlazili, rekao mi je: ‘Ostanite, kolega, da vam kažem nešto. Vi ne treba da dolazite sledeće godine na prijemni, jer ja vas neću primiti.’ Ja sam rekao: ‘Ali ja ću doći.’ On kaže: ‘Neću vas primiti, ne treba da trošite roditeljske pare.’ A ja opet: ‘Ali ja ću doći’“, prisetio se Pejaković.
Na prijemni je ipak izašao i bio primljen. Akademiju je napustio posle druge godine, ali je tamo počeo da glumi u studentskim vežbama. Kako je rekao, glumu je dugo posmatrao kao nešto čime se bavi usput.
"Na akademiji su me uzimali da igram u vežbama i tako su ljudi videli da to može. Ja sam to stvarno posmatrao kao neki hobi. Donedavno sam tako gledao na glumu, a onda sam počeo malo ozbiljnije da joj pristupam", rekao je.
Danas živi od glume i scenarija, a pozorište mu je i dalje važno. Govoreći o različitim poslovima kojima se bavi, istakao je da nijedan ne može da radi sa distance.
"Bog mi je dao da živim od darova koje mi je dao. Polako se išlo iz jednog posla u drugi i na kraju je sve to postalo neka vrsta stvaranja. Muzika je možda najiskreniji deo, zato što je najličniji. Ali nijedan od ovih poslova ne možeš da radiš sa zadrškom ili otklonom. To ne postoji".
Na pitanje šta ga trenutno najviše ispunjava, Pejaković je odgovorio da je to pisanje scenarija. Prve tekstove pisao je početkom devedesetih, a kaže da nije postojao trenutak u kojem je odlučio da će mu pisanje postati glavni posao.
"Sve je to pomalo stihijski. Ideš od posla do posla i na kraju shvatiš da već nekoliko godina živiš od toga. Nije to bila neka odluka: sad ću ja da budem scenarista“, ispričao je.
Naglasio je da se u pisanje, kao i u glumu, unosi lično iskustvo. Zbog toga mu scenario nije samo posao koji se završava kada se ispune tehnički zahtevi.
"Svi ti poslovi su, u stvari, po istom principu. Ti tu daješ svoje iskustvo, svoj život, daješ ono što je najvrednije u tebi. Ne postoji drugi način bavljenja scenarističkim poslom u odnosu na glumu. To je sve vrlo intiman proces“, rekao je Pejaković.
Objasnio je i kako izgleda kada piše po narudžbini. Za njega polazna ideja može da dođe od drugog čoveka, ali tekst mora da prođe kroz njegovo sopstveno razumevanje priče.
"Ja uglavnom pišem po narudžbini. Ali to ne znači ništa drugo osim da ja nečiju želju čujem, a onda je pretvorim u svoju želju. Tu unosiš sebe. Isti je proces kao kada praviš pesmu ili muziku, ili kada slikaš".
"Heroin ne ide s mladošću"
U razgovoru se Pejaković vratio periodu zavisnosti od heroina. Odbacio je predstavu da je droga bila sastavni deo mladosti ili posla kojim se bavio.
"Heroin ne ide sa mladošću. To ide sa nekom dubokom tugom i nekim problemom u čoveku", rekao je.
Govorio je i o tome koliko je njegova majka pokušavala da mu pomogne. Pristajao je, kaže, na različite pokušaje lečenja i pomoći, ali je dugo ostajao rastrzan između života koji je vodio i potrebe da ga promeni. U tom periodu odlazio je i u pravoslavnu knjižaru, gde je kupovao knjige koje tada nije bio spreman da čita.
"Prvo odem kod dilera, pa odem po te pravoslavne knjige, pa odem kući. Bio sam svestan u kakvoj sam situaciji", ispričao je Pejaković.
Prisetio se razgovora sa ženom koja je radila u knjižari. Pitao ju je ima li smisla što kupuje knjige, a gotovo ih ne čita.
"Rekao sam joj: ‘Šta misliš, zašto ja ovoliko kupujem ove knjige, a ne čitam ih? Ili pročitam samo malo.’ Ona mi je rekla: ‘U redu je to. Doći će vreme kada ćeš čitati, a nećeš moći da ih kupuješ.’ I potpuno me je umirila".
Govoreći o promeni kroz koju je prošao, Pejaković je istakao da iskušenja nisu svojstvena samo umetnicima.
"To nije rezervisano samo za umetnike. Svaki čovek ima obavezu da postane drugi čovek i da se u jednom trenutku okrene ka Hristu. Onda ta bitka sa demonima postaje drugačija. Znaš šta te je snašlo i znaš kako da se boriš", rekao je.
Prisetio se i odlaska kod žene kojoj ga je majka odvela u želji da mu pomogne. Ona mu je, kako je ispričao, rekla da mu samo Bog može pomoći i preporučila nekoliko knjiga. Prošlo je vreme pre nego što ih je otvorio.
"Majka je posle kupila te knjige. Nisam ih tada čitao. Jednom sam otvorio jednu i, kada sam pogledao šta je unutra napisano, rekao sam: ‘Ovde ću ostati.’ Pitao sam se zašto to nisam ranije čitao", ispričao je Pejaković.
Za njega se vera, naglasio je, ne svodi samo na uverenje. Govorio je o svakodnevnom trudu da oprosti drugim ljudima i da ih razume, naročito kada je to teško.
"To su jednostavne stvari: da ljudima opraštaš, da ljude voliš i da ih gledaš kao bolje od sebe. To je svakodnevna vežba“, rekao je, pa dodao: "Lako je voleti komšiju koji ti svaki dan kaže dobar dan, koji ti pomogne i koji je pristojan. Ali voli onoga ko baca smeće kroz prozor. NJega treba voleti. Ovoga prvog je lako".
"Laknulo mi je kad se raspao bend"
Pejaković je rekao da muzika nije naknadno ušla u njegov život: gitaru je dobio od roditelja kada je imao sedam godina i nastavio je da svira bez obzira na to da li nastupa.
"Čitav život sviram. Gitaru sam dobio od oca i majke sa sedam godina. Imam je u rukama svaki dan. To je odnos koji ne zavisi od toga da li javno sviram ili snimam albume“, rekao je.
Bend Kolja i Grobovlasnici nastao je kao grupa koja će pratiti izvođenje njegovih pesama. Vremenom su, kaže, snimili pet albuma, iako u početku nisu planirali takvu karijeru. Govoreći o raspadu benda, priznao je da je istovremeno osećao i olakšanje i težinu zbog promenjenih odnosa među ljudima.
"Kad se bend raspao, meni je, iskreno da budem, laknulo. Taj bend mi je bio pritisak. Voleo sam kad svirka počne, ali sve oko nje bilo mi je pritisak. Kao da mi je pala vreća sa leđa kada sam shvatio da tog koncerta neće biti“, ispričao je.
Dodao je, međutim, da kraj zajedničkog rada nije bio bezbolan: "Nije bilo lako, jer se tu ruše prijateljstva i raspada se nešto što je postojalo"
U završnici emisije razgovor je prešao na serije "Meso", "Kosti" i "Koža". Na pitanje zašto, uprkos teškim sudbinama junaka, u tim pričama ostavlja prostor za pravdu i nadu, Pejaković je rekao da se takav završetak nije dogodio slučajno.
"Hajduk i ja smo verujući ljudi. Mi smo namerno to radili. To je svesna odluka, kao što je svesna odluka da se pojavi sveštenik u sve tri serije. I taj kraj je tako napravljen jer mi želimo to da kažemo, želimo da to ostane“, objasnio je.
Pejaković nije želeo da detaljno tumači sopstvene junake i njihove postupke. Kako je rekao, ono što mu je važno pokušava da izrazi samom pričom.
"Teraš me da analiziram nešto što ja ne znam da analiziram. Ja tako ne gledam na to. Ja pišem, pa ono što mislim da treba da izgleda tako, tako i uradim“, rekao je Kolja na K1.
(Mondo)
BONUS VIDEO:
