Da li se sećate kada ste se poslednji put dosađivali ili ste zaboravili taj osećaj?
Ovom temom su se pozabavili i stručnjaci koji su došli do zanimljivih saznanja. Autorka knjige "Nauka o dosadi", dr Sendi Men, kaže da u trenucima dosade naš mozak traži neurološku stimulaciju što dovodi do frustracije i nezadovoljstva. Zaključila je da određeni stepen dosade može biti dobar, ali da ima i negativnu stranu.
Zbog užurbanog tempa života sve manje imamo vremena za dosadu, ali to nije samo zbog obaveza već i pregršt mogućnosti koje nam u slobodnim trenucima pružaju zabavu i zadovoljstvo.
Pročitajte još: POUČNA PRIČA o ISKRENIM LJUDIMA: Evo kako da ih prepoznate
- LJudi se u današnje vreme ne dosađuju dovoljno. Stalno pokušavamo da uklonimo dosadu, a to može da nas dovede u situaciju da na dugoročnom nivou bude još dosadnije jer je naša tolerancija na dosadu snižena - objašnjava Sendi Men.
Ne zabavljajte decu, uzmite im telefon i pustite ih da se dosađuju!
Ona savetuje roditeljima da ponekad puste decu da se dosađuju i da ih ne animiraju stalno. Dosada može da bude pozitivno iskustvo u detinjstvu jer mališanima podstiče kreativnost.
Pročitajte još: Što više BULJE U EKRANE, deca su sve GOJAZNIJA
S druge strane, terapeutkinja Seli Bejker smatra da preterana dosada može pogoršati naše negativne misaone obrasce:
Kada razmišljamo o beskorisnim mislim postaju sve veće!
- U takvim trenucima možemo da počnemo previše da razmišljamo, a pojedini ljudi tada mogu da preuveličaju svoje probleme i budu preplavljeni kružnim mislima. To su mentalne zamke, ideje koje nam se motaju po glavi, a ne dovode do rešenja. Što više pažnje posvećujemo beskorisnim mislima, one postaju sve veće.
Pročitajte još: TRIK koji će vas oduševiti: Da li znate kako VAŠ GLAS zvuči drugim ljudima? (VIDEO)
Ukoliko se nađete u klopci negativnih misli, to morate što pre da prekinete. Jedan od načina je da, recimo, otvorite prozor ili izađite iz kuće.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
