Хронични стрес може настати из различитих узрока: интензивног рада, породичних сукоба, финансијских потешкоћа, болести и многих других фактора.
Физиолошки, продужено излагање стресу доводи до повећаног нивоа кортизола, хормона стреса, који у великим количинама има разарајуће последице по организам: може изазвати кардиоваскуларне проблеме, ослабљену имунолошку функцију, метаболичке поремећаје, депресију и анксиозне поремећаје.
„Ово је стање које карактерише продужена изложеност стресорима, што може имати озбиљан утицај на ментално и физичко здравље особе. За разлику од акутног стреса, који се јавља као одговор на специфичне околности и брзо се повлачи, хронични стрес може трајати месецима или чак годинама“, објашњава психијатар др Јанина Крјатјан.
Симптоми хроничног стреса
- Физички: главобоља, умор, проблеми са спавањем, гастроинтестинални поремећаји.
- Емоционално: анксиозност, раздражљивост, депресија.
- Понашање: промене апетита, проблеми у комуникацији, избегавање друштвених ситуација.
Последице хроничног стреса
Менталне последице хроничног стреса укључују развој анксиозних поремећаја, депресије, напада панике и других поремећаја.
Физичке манифестације могу варирати од главобоље и несанице до озбиљнијих стања попут дијабетеса и кардиоваскуларних болести.
Како се носити са хроничним стресом и победити га?
Разумевање начина за суочавање са хроничним стресом може бити први корак ка побољшању квалитета вашег живота. Неке ефикасне стратегије укључују психотерапију и когнитивно-бихејвиоралну терапију (КБТ). Рад са терапеутом може вам помоћи да разумете своја осећања и научите да се носите са стресом.
Ево неких техника које могу помоћи:
1. Идентификовање негативних мисли
Запишите своје мисли у стресним ситуацијама. Покушајте да идентификујете негативне или искривљене мисли и замените их рационалнијим и позитивнијим;
2. Решавање усмерено на проблем
Идентификујте проблем који изазива ваш стрес и развијте конкретне кораке за његово решавање. Ово може укључивати креирање акционог плана или опраштање себи за грешке које сте направили;
3. Технике опуштања
Користите вежбе дисања, медитацију или прогресивно опуштање мишића да бисте смањили стрес и опустили се;
4. Управљање временом
Организовање времена и приоритета може смањити стрес. Направите листе обавеза и одвојите време за важне задатке;
5. Социјална подршка
Повезивање са блиским пријатељима или члановима породице може вам помоћи да ублажите стрес и добијете емоционалну подршку;
7. Постављање реалних циљева
Поставите оствариве циљеве и поделите велике задатке на мање како бисте избегли осећај преоптерећености ( прочитајте такође: „Синдром преваранта“: Тајни страх од успешних људи и познатих личности );
8. Учење вештина асертивности
Учење да се каже не и постави границе помаже у смањењу стреса изазваног претераном обавезом.
Ове методе се могу прилагодити вашим индивидуалним потребама. Ако стрес постане неподношљив, вреди потражити стручну помоћ од специјалисте.
Не заборавите на физичку активност
Редовна вежба помаже у ублажавању стреса, колико год то клишеизирано звучало. Активност скелетних мишића производи коктел неурохормона који смањују анксиозност и имају смирујући ефекат на психу.
Сан и дневна рутина такође имају значајан утицај. Иако хронични стрес може да поремети обрасце спавања, развијање здравих навика спавања је неопходно за опоравак. Здрава исхрана, иначе, такође може утицати на ниво стреса. У Толстојевој Ани Карењиној, ликови често бирају храну као начин да попуне емоционалне празнине, наглашавајући везу између хране и психоемоционалног стања.
Уметност, музика и други креативни облици могу бити одличан начин за суочавање са стресом. Емоције, посебно анксиозност, имају тенденцију да се смањују када се изражавају кроз симболе: цртање, писање или било која друга активност. Ово је механизам за преусмеравање пажње. Проналажење времена за активности које вам доносе радост може вам помоћи да се поново фокусирате и одвратите пажњу од стресних мисли.
- Развијте посебан став према свом хроничном стресу. Истраживања су показала да је, без обзира на природу стреса, начин на који доживљавате стресне ситуације далеко важнији за управљање емоционалним стресом. Учење одржавања позитивног става значајно смањује ефекте стреса, јача снагу воље и подстиче отпорност - закључила је др Крџатјан.
(Стил)
