Koliko često su mast, slanina i luk zastupljeni u vašem jelovniku?
Kako utiče na naše telo ako jedemo svinjsku mast, slaninu i luk svaki dan? Jedan stručnjak ima prilično zanimljiv odgovor!
Voće, povrće, integralne žitarice, zdrava biljna ulja, semenke, orasi… sve su to namirnice koje uvek pominjemo u kontekstu zdrave ishrane i, verujem, svi već dobro znamo da bi bilo poželjno uključiti ih u našoj ishrani.
Ali šta je sa nekim namirnicama koje tradicionalno koristimo u svojoj ishrani dugi niz godina? Namirnicama na kojima su odrasli naši roditelji, bake i deke, kao što su svinjska mast, slanina i luk?
Da li i oni mogu da nađu svoje mesto u našoj ishrani i u kojoj količini?
Svinjska mast
Svinjska mast je jedna od onih kontroverznih namirnica koja i dalje diže prašinu u pogledu toga da li da je jedete ili izbegavate. Iako se godinama smatrala lošom hranom, mast ima brojne prednosti ako se pravilno i umereno koristi. Iako se zasićene masti i holesterol uvek pominju u kontekstu svinjske masti, svinjska mast ima oko 40 procenata zasićenih masti, oko 50 procenata mononezasićenih masti (uglavnom oleinske i palmitoleinske) i oko 10 procenata polinezasićenih masti (linolna, linolenska, arahidonska i DHA).
Bogatstvo vitamina
Svinjska mast je bogata vitaminima A, D i E, ali pored toga, kao i sva druga ulja i masti, sadrži i dosta kalorija, zbog čega treba biti oprezan sa količinom koja se koristi. U stvari, dnevni kalorijski unos iz masti ne bi trebalo da prelazi najviše 30%.
Pored toga što masti iz masti uglavnom pomažu u apsorpciji vitamina, mast sadrži holesterol, koji se u organizmu pod uticajem UV zraka pretvara u vitamin D, važan za apsorpciju kalcijuma.
Svinjska mast je idealna za prženje i termičku obradu namirnica jer pokazuje najveću otpornost na visokim temperaturama. Odnosno, ima visoku tačku dima, zbog čega je jedno od najstabilnijih ulja za termičku obradu na povišenim temperaturama.
Slanina
Masti u slanini su oko 50% mononezasićene, a veliki deo njih čini oleinska kiselina, ista ona koja se nalazi u hvale vrednom maslinovom ulju. Preostala mast u slanini je 40% zasićena i 10% polinezasićena, sa pristojnom količinom holesterola. Holesterol u ishrani je bio problem u prošlosti, ali danas znamo da unos holesterola manje utiče na nivo holesterola u krvi.
Iako se i dalje veruje da visok unos zasićenih masti može povećati određene faktore rizika za srčana oboljenja, studije još nisu uspele da dokažu bilo kakvu konkretnu vezu između unosa zasićenih masti i srčanih bolesti.
Gomila korisnih sastojaka
Meso je generalno izvor brojnih hranljivih materija, uključujući slaninu. Pored proteina, u slanini se nalaze vitamini B grupe, selen, fosfor, gvožđe, cink i dr. zašto ljudi koji pate od visokog krvnog pritiska moraju da paze sa svojim pritiskom.
Ako kupujete slaninu, pazite na eventualni dodatak nitrata i nitrita, koji se, izloženi visokim temperaturama, pretvaraju u kancerogene nitrozamine. Iz tog razloga, najbolje bi bilo jesti slaninu u prirodnom obliku, a izbegavati prženje na visokim temperaturama.
Konačno, slanina je namirnica koja se ne jede u velikim količinama. Iako sadrži oko 400 kalorija na 100 g i oko 40% od toga čini masnoća, slanina je veoma kvalitetna namirnica koja svakako može da nađe mesto na vašem tanjiru – ključ je, naravno, umerenost i pravilno rukovanje ovom namirnicom u kuhinja.
Luk
Luk je bogat hranljivim materijama, malo kalorija, ali je bogat vitaminima i mineralima. Jedan srednji luk ima samo 44 kalorije. Ali zato obezbeđuje značajnu dozu vitamina, minerala i vlakana. Ovo povrće ima posebno visok sadržaj vitamina C, hranljive materije koja je uključena u regulaciju zdravlja imuniteta, proizvodnju kolagena, popravku tkiva i apsorpciju gvožđa. Vitamin C takođe deluje kao moćan antioksidant u vašem telu. Deluje štiteći vaše ćelije od oštećenja izazvanih nestabilnim molekulima zvanim slobodni radikali.
Luk je takođe bogat vitaminima B, uključujući folnu kiselinu i vitamin B6. Ovo su nutrijenti koji igraju ključnu ulogu u metabolizmu, proizvodnji crvenih krvnih zrnaca i funkciji nerava.
Bogat izvor kalijuma
Konačno, oni su dobar izvor kalijuma, minerala odgovornog za normalnu ćelijsku funkciju, ravnotežu tečnosti, pravilno funkcionisanje nervnog sistema, funkciju bubrega i kontrakciju mišića. Luk sadrži antioksidante i jedinjenja koja se bore protiv upale, smanjuju nivoe triglicerida i holesterola – što sve može smanjiti rizik od srčanih oboljenja.
NJihova moćna antiinflamatorna svojstva takođe mogu pomoći u smanjenju visokog krvnog pritiska i zaštiti od krvnih ugrušaka. Takođe je dokazano da luk snižava nivo holesterola. Zbog mnogih korisnih jedinjenja koja se nalaze u luku, njegova potrošnja može pomoći u smanjenju visokog šećera u krvi. Luk ima antibakterijska svojstva i promoviše zdravlje probave, što može poboljšati imunološku funkciju.
Dodavanje više luka vašoj ishrani je jednostavan način da poboljšate opšte zdravlje.
(Ordinacija.hr)
BONUS VIDEO:
