Najtoksičnija plastika je vinil ili PVC., a ima je svuda, najviše u igračkama, ambalaži za pakovanje hranljivih proizvoda, kozmetike, pa i u medicini.
Da li je moguće u današnje vreme izbeći plastiku, s obzirom na to da se ona nalazi i u lekovima, igračkama, kozmetičkim proizvodima, hrani?
Pročitajte još: Čuveni doktor Stojković upozorava: PLASTIKA utiče na DNK i izaziva STERILITET
- To nije moguće. Samo donekle može da se umanji njeno unošenje ako, na primer, izbegavamo čaj koji je upakovan u plastične kesice koje se u dodiru sa vrelom vodom razgrađuju i oslobađaju više od tri milijarde čestica mikroplastike. Ili ako izbegavamo hranu i kafu upakovanu u polistirensku ambalažu - kaže dr Miodrag Stojković, čuveni profesor humane genetike i embriolog:.
Plastika dolazi u hranu ili iz zagađene prirode ili kada je u direktnom kontaktu sa hranljivim materijama, uključujući vodu i druge napitke.
Kineski naučnici su pokazali da su biljke sposobne da apsorbuju mikroskopski vidljivu plastiku i da se ona gomila u korenu biljke.
Sa ribama, ptice je redovno konzumiraju. Pronađena je i u flašicama za ishranu beba.
- Ta mikro i nanoplastika su veoma štetne, jer kao takve mogu da prođu i prirodne barijere ljudskog organizma. Činjenica da nedeljno unosimo najmanje četiri grama plastike putem hrane verovatno zahteva korekciju, jer smo svedoci sve većeg njenog prisustva u svakodnevnoj ishrani - kaže dr Stojković.
Pročitajte još: Doktor Nenad odgovara na pitanje: Do kada bi trebalo da se vrati ČULO MIRISA i ukusa?
Plastike je svuda, pa i u ribama Foto: Depozitfoto
Da li bi revnosna reciklaža, na nivou pojedinca i zajednice, koja se kod nas ne sprovodi, pomogla u smanjenju uticaja zagađenja na naš organizam?
Pročitajte još: Doktorka Lukić o opasnostima od dugog LEŽANJA i kako ih lekari sprečavaju
- Reciklažom bi se smanjila proizvodnja plastike za jednokratnu upotrebu, a time i zagađenost prirode. Dodatno smanjenje na nivou pojedinca moguće je svesnom kupovinom - ističe doktor.
Da li mogu da se loši uticaji zagađenja prenose genetski?
- Naša studija pokazuje da nanoplastika vrlo lako ulazi u rane embrione i pluripotentne matične ćelije, da se prilikom deobe ćelije prenosi na sledeću generaciju ćelija i da deluje na gene koji su važni za funkcionisanje ćelije, uključujući rad organela, metabolizam ćelije i njenu strukturu - ističe doktor Stojković.
Sterilitet je problem koji može da bude uslovljen interakcijom više faktora, ali zagađenost ima vrlo važnu ulogu. U predelima gde je zagađenost vazduha izduvnim gasovima ili toksičnim česticama povišena, problem neplodnosti je uvećan zbog štetnog dejstva na jajne ćelije i spermatozoide, i češći su problemi sa održavanjem trudnoće ili čak pojavom abnormalnih plodova.
Pročitajte još: Deca se ovome neće obradovati: Evo koje nove preporuke su donete za decu
- To potvrđuje i podatak uočen u periodu koji nije praćen zagađenjem - u istim oblastima nije dolazilo do takvih poremećaja - naglašava dr Stojković.
Šta ljudi najčešće ne znaju o uticaju plastike na njihovo zdravlje?
Pročitajte još: MLADI PAZITE: Alkohol GOJI više i od brze hrane
- Najveći nedostatak našeg znanja se odnosi na postojanje mikroskopski vidljive plastike, kako ona ulazi u ljudski organizam i koje su posledice prodiranja u ćeliju. Ono što ne vidimo, ne čujemo, što ne miriše ili nema ukusa, prirodno ne izaziva naše reakcije i opreznost. Zato su neophodne dodatne studije, da i zakonodavac definiše koliko plastike je dozvoljeno da se nađe u vodi za piće i hrani, a koja količina je štetna po zdravlje - zaključuje dr Stojković.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
