Sve više mladih žena tiho odustaje od veza u kojima se osećaju kao da su preuzele dodatnu smenu - emocionalni "servis".
Žene ne odustaju od ljubavnih veza zato što ne žele ljubav, nego zato što im je dosta odnosa u kojem su one prevodioci osećanja, terapeutkinje i amortizeri tuđeg stresa.
U praksi to često izgleda ovako: partner se retko otvara, ne zna da imenuje šta oseća, izbegava teže razgovore, a kad stvari puknu - očekuje da ga neko "spasi" od sopstvene krivice, stida ili frustracije.
Mnoge žene kažu da su u takvim odnosima stalno na oprezu: paze na ton, biraju reči, "čitaju" atmosferu i izvlače iz njega rečenice koje bi on trebalo sam da izgovori. Na kraju ostanu s utiskom da daju puno, a dobijaju minimalno.
Zašto se sve sliva na partnerku
Jedan deo odgovora je u vaspitanju i navikama. Mnogi muškarci naučeni su da se ranjivost pokazuje samo u romantičnoj vezi - i to najčešće partnerki. S prijateljima se, kako sami kažu, "ne priča o takvim stvarima", pa se emocije i stres gomilaju i onda izlivaju u odnos. Ono što muškarcima može izgledati kao "normalan deo veze" ženama često zvuči kao uloga koju nisu birale.
U isto vreme mlađe generacije žena sve manje pristaju na stari model u kojem su one nevidljiva logistika tuđeg života. Ne radi se samo o emocijama nego i o mentalnom radu: podsećanje, organizovanje, guranje partnera da se pokrene, pomoć oko karijere, "spašavanje" nakon lošeg dana. Kad se tome doda pritisak posla, finansija i opšteg umora, cena brige postaje previsoka.
Žene radije biraju mir
Zato deo njih bira mir. Ne ulaze u veze impulsivno, duže posmatraju, postavljaju jasnije granice ili se uopšte ne žure u odnos. Nije da su "odustale od muškaraca", nego odustaju od dinamike u kojoj se osećaju kao da glume majku, menadžerku i psihologa u jednom. Posebno ih odbija kad se od njih očekuje da budu pune razumevanja, dok se njihova očekivanja brzo proglase "dramatizovanjem" ili "kontrolisanjem".
S druge strane, puno mladića se stvarno oseća izgubljeno, izolovano i pod pritiskom ideje šta bi "muškarac" trebalo da bude. Neki rešenje traže u internetskim verzijama muškosti koje prodaju tvrdokornost, takmičenje i status, a emocije tretiraju kao slabost. Problem je što takav pristup ne gradi odnos - nego ga troši.
Ako se ovaj krug želi prekinuti, rešenje nije u tome da žene "još malo izdrže". Rešenje je da muškarci razviju mrežu podrške van veze: prijateljstva u kojima se može pričati normalno, bez ponižavanja i bez prebacivanja krivice. I da emocionalna pismenost prestane da se doživljava kao nešto što se uči usput, nego kao osnovna veština odraslog života.
Veza može biti mesto bliskosti i rasta, ali ne može biti jedina stanica na kojoj se prazni sav stres. Sve više žena to jasno poručuje - i zato, kad osete da odnos postaje jednosmeran, jednostavno se povuku.
(Super žena)
BONUS VIDEO:
