Njena filozofija mode bila je više od trenda – bila je pogled na svet
Dajana Vrilend nije bila obična žena iz sveta mode – ona je bila modni kustos, vizionar i arhitekta.
Njeno ime je sinonim za luksuz, drskost i bezgraničnu kreativnost, a njena filozofija mode bila je više od trenda – bila je pogled na svet. U doba kada su magazini oblikovali ne samo modne preferencije, već i društvene norme, Dajana je redefinisala šta znači biti individualan, hrabar i nezaboravan. Svaka stranica koju je dotakla nosila je pečat njene ličnosti, a njeno nasleđe i dalje živi, inspirišući generacije da sanjaju odvažno i stvaraju bez ograničenja.
Njena priča, međutim, počinje mnogo pre nego što je kročila u redakciju Harper’s Bazaar-a u detinjstvu u Parizu, gde se prvi put suočila s kontrastima između savršene spoljašnjosti i unutrašnje borbe koja će je oblikovati u jednu od najuticajnijih žena u istoriji mode.
Rođena kao Dajana Dalzil 1903. godine, odrasla je u porodici gde je luksuz bio svakodnevica, ali su odnosi bili daleko od savršenih. Njena majka Emili često ju je kritikovala zbog izgleda, što je možda bio razlog zašto je kasnije razvila opsesiju lepotom i stilom – kao sredstvo da svetu pokaže sopstvenu vrednost.
Preseljenje porodice u Ameriku tokom Prvog svetskog rata otvorilo je novo poglavlje za Dajanu. Nakon udaje njen majke za Bankrofta Vrilanda, njen sofisticirani stil i harizma privukli su pažnju društvene elite Njujorka. Ipak, ključni trenutak dogodio se kada je 1936. godine dobila poziv da se pridruži timu Harper’s Bazaar USA. Urednica Karmel Snou prepoznala je njen dar za modu i dala joj mesto savetnice za stil – poziciju koju je Dajana pretvorila u platformu za redefinisanje estetike magazina
U okviru čuvenog segmenta „Why Don’t You…“ (Zašto ne biste?), Dajana je čitaocima pružala duhovite i nekonvencionalne predloge, poput: „Zašto ne obojite božićno drvce u belo i ukrasite ga narandžastim kuglama?“ ili „Zašto ne nosite roze satensku bluzu ispod krzna?“ Njene ideje bile su sinonim za maštovitost i luksuz, a istovremeno su pomerale granice konvencionalnog razmišljanja.
Ikona stila i večna inspiracija
Dajana Vrilend je posedovala jedinstven osećaj za detalje. Njena crvena dnevna soba, poznata kao „Garden in Hell“ (Bašta iz pakla), bila je oličenje njenog teatralnog pristupa životu. Nosila je parfem poput oružja, verovala u snagu crvene boje, i tvrdila da su nesavršenosti ono što čini osobu nezaboravnom.
Njen stil bio je drzak, ali nikad ekstravagantan – kombinacija minimalizma i dramatike koja je postala vanvremenska. Upravo zato što nije pratila trendove, već ih je stvarala, njena estetika je ostala relevantna i danas.
Tokom tri decenije u Harper’s Bazaar-u, Dajana je unapredila način na koji magazini komuniciraju modu. Njena sposobnost da otkrije talente bila je legendarna; radila je s fotografima poput Ričarda Avedona, a njen urednički osećaj uticao je na buduće generacije stilista i urednika.
Nakon uspeha u Harper’s Bazaar-u, prešla je u Vog, gde je transformisala magazin u globalni simbol sofisticiranosti. Nije bila samo urednica, već i kustos mode – umetnost, istorija i kultura uvek su se prožimale u njenom radu.
Dajana Vrilend nije bila samo urednica, bila je fenomen
Dajana je napisala nekoliko knjiga, uključujući memoare D.V., koji pružaju uvid u njen ekscentrični um i nezaboravan život. Njene reči odišu šarmom i humorom, a čitaoce inspirišu da modu posmatraju kao umetničku formu.
Svet je Dajanu doživljavao kao silu prirode – žena koja je hrabro nosila svoje vizije, s verom u lepotu i individualnost. Njena rečenica: „Najvažnija stvar u životu je osećaj – morate osetiti sve što radite,“ ostaje suština njenog pristupa modi i životu.
Dodatni uvid u njen život donosi dokumentarac "The Eye Has to Travel" (Oko mora da putuje) iz 2011. godine, režiran od strane Lize Imordino Vrilend , njene unuke po braku. Film je savršena oda Dajani i njenom revolucionarnom pristupu modi i životu. Kroz arhivske snimke, intervjue i Dajanine nezaboravne izjave, dokumentarac osvetljava ne samo njen rad u Harper’s Bazar-u i Vog-u, već i njenu ličnost – ekscentričnu, duhovitu, hrabru. Naslov filma, inspirisan njenom filozofijom da „oko mora da putuje“, savršeno sažima njenu misiju: pomerati granice, otkrivati lepotu tamo gde je drugi ne vide i inspirisati svet da gleda dalje.
Njena moć da inspiriše, njen neosporni ukus i hrabrost da se razlikuje čine je bezvremenom ikonom. Njen uticaj nije samo u tome što je oblikovala modnu industriju, već i u tome što nas je naučila kako da modom pričamo sopstvenu priču.
Svet je obožavao Dajanu jer je ona obožavala svet – u svoj njegovoj raznolikosti, lepoti i čaroliji.
Nikada nije bila lepa, ali su je svi opisivali da je imala "ono nešto."
Ljubavna priča Dajane i njenog Tomasa Rida
Ona je vešto odvajala porodičan i poslovan život iako je njen muž uvek bio uz nju. Takvu ženu sigurno nije bilo lako pratiti. Njih dvoje će u američkoj istoriji zauvek biit upamćeni kao par koji je uvažavao jedno drugog, čije su misli i zapažanja veoma važni i čijem stilu se i dan danas dive mnogi.
Njenog supruga u knjigama, filmovima i dokumentarcima o njoj gotovo i da nema. Tomas Rid Vrilend je bio gospodin koji ju je inspirisao i voleo tokom 43. godine dugog braka.
1922. godine je bila objavljena čak dva puta u magazinu Vog i to na listi najbolje obučenih uticajnih žena (bogatih naslednica), a već sledeće godine je bila predstavljena društvu, na čuvenom Njujorškom debitantskom balu. Njeno predstavljanje društvu je došlo u pravi čas, pošto je već na prvom putovanju u Saratogi, Dajana upoznala Rida, mladića koji je upravo završio studije na prestižnom Jejlu.
- To je bila ljubav na prvi pogled. Ništa nije moglo da pokvari moju sreću. Pored Rida sam se osećala prelepom.
Bili su presrećni - to je bilo najlepše leto u Dajaninom životu! I bez mnogo odugovlačenja, venčanje je bilo zakazano za mart.
Oko njihovog venčanja, ogroman skandal je zadesio Dajaninu porodicu. Njena majka je odlučila da se razvede od njenog oca što je u to vreme, posebno u tim bogatim krugovima-bilo neoprostivo. To je rezultiralo malim brojem ljudi koji su došli u crkvu na Menhtnu gde su Dajana i Rid Vrilend razmenili zavete. Od tada, na žalost, Dajana i njena majka više nikada nisu progovorile.
Ipak, Dajana i Rid su bili odlučni u tome da im taj skandal ne kvari sreću i zbog toga su odlučili da se presele u kolibu nadomak Njujorka gde su osnovali svoju porodicu u jednostavnom i šarmantnom okruženju daleko od užurbanosti grada Njujorka. U braku su dobili dvojicu sinova.
Posle nekoliko godina, Rid je dobio poslovnu ponudu u Londonu, pa su preselili svoj život u Veliku Britaniju, gde je Dajana ubrzo otvorila svoj butik sa skupocenim donjim vešom. Prodavnica je postala preko noći veoma popularna, čak je Volis Simpson nekoliko puta pazarila svilene komplete i donji veš. Dajana je u šali umela kasnije da priča kako je njen veš umalo srušio monarhiju.
Vreme koje su proveli u Londonu je bilo neverovatno. Druženja sa Sesil Bitonom i Valis Simpson.
1933. godine Dajana i Rid ipak odlučuju da se vrate u Ameriku. Novac je nestajao, a način života koji su živeli u Londonu više nije mogao finansijski da se podnese. Umesto da očajava, Dajana je odlučila da zavrne rukave.
Uz pomoć svojih veza i poznanstava ali i stila i znanja bilo je logično da će se veoma brzo snaći u svetu mode. Ostalo je istorija.
Dajana i Rid su nastavili da žive glamurozan život u Njujorku, a 1955. godine su se uselili u veoma luksuzan stan na Park Aveniji.
Sve što su Rid i Dajana radili, jeli, pili, nosili, radili su sa stilom.1960. godine magazin Eskvajer je imenovao Rida kao jednog od najbolje odevenih muškaraca u Americi.
"Od kada sam se udala (18) dok nisam krenula na posao 1937. godine, dakle 12 godina - ja sam čitala. Rid i ja smo čitali jedno drugom naglas, što je bilo fantastično. "
1966. godine, Rid je dobio rak debelog creva. Jednom, snažan i elegantan džentlmen izgubio je svoj lik i duh za samo nekoliko meseci. Dajana, iako je bila prezauzeta u magazinu, provodila je sve svoje vreme pored njega.
Potrebna je posebna vrsta muškarca koji nesebično daje svoju podršku i ljubav samo jednoj ženi celog svog života. On je bio njen vetar u leđa i dokaz da to što je bila "ružna" ne znači i da ne može da bude srećna u životu, kao što ju je majka učila. A bila je srećna.
