Dok su jesenji dani rezervisani za toplije tonove u garderobi i načinu šminkanja, jedan novi/stari trend ponovo privlači pažnju.
Smeđa maskara je sve popualrnija i sve se češće bira kao alternativa klasičnoj crnoj.
Možda deluje kao da je smeđa maskara tek najnovija opsesija na društvenim mrežama, ali ona je, zapravo, postala popularna još sredinom 20. veka. Ono što je u početku bio trik koji se koristio isključivo u studijima i na crvenom tepihu, s vremenom postaje neizostavni deo svake kozmetičke torbice.
Tridesetih godina 20. veka, kada su kozmetički proizvodi evoluirali od neurednih smesa pravljenih kod kuće ka industrijski proizvedenim formulacijama, kozmetička industrija je počela da eksperimentiše sa novim nijansama maskara, piše britanski Hell. Kako bi postigli toplije tonove bez oslanjanja na čađ, hemičari su počeli da koriste sintetičke okside gvožđa – crvene, žute i smeđe. Reč je o tehnološkom iskoraku koji je kultni kozmetički brend „Mejbelin”. One su dolazile u malim, džepnim kutijicama, u obliku čvrste mase koja se aktivirala vodom i nanosila četkicom nalik onoj za zube.
Tako je još od 30-ih godina prošlog veka smeđa maskara postala pouzdan izbor za svakodnevnu upotrebu, dok se dramatična crna češće birala za glamurozne prilike.
Zatim su stigle „lude šezdesete”, koje su prigrlile smeđu maskaru kao savršenu dopunu tadašnjoj sklonosti ka svežem izgledu i pastelnim tonovima u šminkanju. Krajem sedamdesetih godina, hemičari su osmislili inovativno rešenje – crno-smeđu nijansu, hibridni ton koji je omogućavao jasno definisanje trepavica bez preoštrog kontrasta. Ta nijansa je ubrzo postala svetski klasik i zadržala je svoju poziciju sve do danas, a naročito u 2026. godini, kada smeđa maskara doživljava svoj do sada najveći povratak na scenu.
Ovaj zaokret ide u korak sa minimalističkom estetikom u svetu lepote koja ne zahteva mnogo truda i vremena. Uz to deluje nežno, šik je i prilično suptilno.
