U japanskim domovima red nije važan samo zbog lepšeg izgleda prostora. Količina stvari koje nas okružuju, kao i način na koji ih odlažemo, mogu da utiču i na to kako se osećamo u svom domu.
Zato se umesto velikih i iscrpljujućih čišćenja prednost daje jednostavnim svakodnevnim navikama koje sprečavaju gomilanje nereda i unose više mira u svakodnevicu.
Japanski pristup uređenju doma zasniva se na nekoliko jednostavnih principa: manje stvari na vidljivim površinama, redovno održavanje prostora, poštovanje praznine i stvaranje mesta za svaki predmet. Evo 7 pravila koja možete lako primeniti i u svom domu.
1. Sklonite što više stvari iz vidokruga – "mienai šunoo"
Princip "mienai shunō" (odlaganje stvari tako da budu van vidokruga), karakterističan je za japanski pristup organizaciji doma. Kuhinjske radne površine, stolovi, radni stolovi i komode ostavljaju se što praznijim, dok se većina predmeta koje svakodnevno koristimo odlaže u ormariće, fioke ili kutije.
Kada su prostorije zatrpane ključevima, računima, kozmetikom, šoljama i gomilom kablova, često ni ne primećujemo koliko nam pogled neprestano privlače te sitnice. Možda nas to ne uznemirava odmah, ali vremenom višak predmeta može da stvori osećaj opterećenosti. Dovoljno je da ih sklonite sa vidljivih površina i prostor će odmah delovati mirnije, urednije i organizovanije.
2. Radite pomalo svakog dana – "sukoši zucu"
Mnogi od nas tokom cele nedelje zanemaruju sitne nerede, a onda u subotu provedu pola dana u velikom čišćenju. Japanski princip "sukoshi zutsu" (pomalo, korak po korak) predlaže drugačiji pristup: radite pomalo, ali redovno.
Obrišite lavabo nakon jutarnjeg umivanja, vratite stvari na njihovo mesto čim ih upotrebite ili bacite nepotrebne papire odmah nakon što ih izvadite iz poštanskog sandučeta. To su sitni zadaci koji oduzimaju svega minut ili dva.
Kada se ovakve navike usvoje, prljavština i nered nemaju vremena da se nagomilaju. Tako izbegavate velika čišćenja koja oduzimaju mnogo vremena i energije.
3. Prazan prostor je takođe vrednost – "kuki"
Često imamo potrebu da iskoristimo svaki slobodan kutak u domu. Prazan zid nam deluje neiskorišćeno, a slobodan prostor u uglu sobe brzo popunjavamo novim ormarićem, biljkom ili foteljom.
U japanskoj estetici na prazninu se gleda drugačije. Ona ne znači da prostoru nešto nedostaje, već predstavlja njegov važan deo. Pojam "kuki" odnosi se na vazduh, odnosno osećaj prozračnosti i atmosferu prostora.
Soba u kojoj postoji dovoljno slobodnog prostora na podu i u kojoj zidovi nisu pretrpani deluje veće, svetlije i prijatnije. Zato ne morate da popunjavate svaki prazan ugao. Ponekad je upravo praznina ono što vašem domu daje poseban sklad.
4. Ne čistite do kasno uveče – vreme je za odmor
Posle dugog dana vraćamo se kući, zatičemo nered i, često osećajući grižu savesti, počinjemo da usisavamo, peremo sudove ili sklanjamo stvari, iako je već kasno.
Japanski pristup podseća da veče treba da bude vreme za usporavanje i odmor. Ideja nije da zanemarite kućne obaveze, već da ne dozvolite da vam čišćenje oduzme dragoceno vreme za opuštanje.
Možete skloniti odeću, urediti kuhinju i pripremiti nekoliko stvari za naredno jutro, ali sve ostalo može da sačeka. Jedan tanjir ostavljen u sudoperi zaista je manji problem od još jedne večeri provedene u iscrpljujućim kućnim poslovima.
5. Uredite ulazni prostor – "genkan" kao granica između dva sveta
U japanskim domovima odmah iza ulaznih vrata nalazi se "genkan" - mali prostor koji predstavlja prelaz između spoljašnjeg sveta i privatnosti doma. Obično je nešto niži od ostatka prostorije i služi za izuvanje obuće.
Ovde se ostavljaju cipele, najčešće okrenute prema izlazu, kako bi bile spremne za sledeći izlazak. To je pre svega praktično rešenje koje sprečava unošenje prljavštine sa ulice u ostatak doma.
Međutim, genkan ima i simbolično značenje. On predstavlja granicu između obaveza i užurbanosti spoljašnjeg sveta i mira koji nas čeka kod kuće. Kada izujete cipele, odložite jaknu i torbu i obujete kućne papuče, lakše ćete osetiti da je dan proveden napolju ostao iza vas.
6. Svaki predmet mora da ima svoje mesto
Nered često ne nastaje zbog lenjosti, već zato što mnogi predmeti nemaju svoje stalno mesto. Makaze jednom ostavimo na stolu, drugi put na polici, ključevi završavaju na različitim mestima, a punjač ostavljamo tamo gde nam je poslednji put bio potreban.
Osim što prostor zbog toga deluje neuredno, gubimo i vreme tražeći stvari koje su nam potrebne. Rešenje je jednostavno: svaki predmet treba da ima svoje mesto na koje se uvek vraća.
Makaze odložite u određenu fioku, ključeve okačite na kuku, a punjače čuvajte u posebnoj kutiji. Kada se naviknete na ovaj sistem, vraćanje stvari na mesto postaće automatski deo vaše svakodnevice.
7. Posmatrajte čišćenje kao predah za um, a ne kao kaznu
Većina nas čišćenje doživljava kao još jednu kućnu obavezu koju treba što pre završiti. Međutim, japanski pristup podseća da i svakodnevni zadaci mogu da budu prilika za smirenje i opuštanje.
Dok perete šolju, možete se usredsrediti na toplu vodu i pokrete ruku, umesto da u mislima neprestano pravite spisak obaveza. Isto važi za brisanje poda, slaganje odeće ili sređivanje fioke.
To su jednostavni, ponavljajući zadaci koji ne zahtevaju mnogo koncentracije, a donose vidljive rezultate. Dok su vam ruke zauzete, možete nakratko da usporite misli, oslobodite se napetosti i uživate u osećaju da ste učinili nešto dobro za svoj dom.
Uredan prostor ne mora da zahteva sate rada i velika odricanja. Ponekad je dovoljno nekoliko malih navika da vaš dom postane prijatnije mesto, a svakodnevica mirnija i jednostavnija.
(Sensa)
