Agresija kod dece je veoma složena, zajednička za mnoga psihijatrijska stanja, zdravstvene probleme i životne okolnosti. I zato je u samoj suštini lečenja agresije najvažnije prvo pronaći joj uzroke.
Uzroke agresije možemo da podelimo u nekoliko grupa:
Poremećaji raspoloženja: Prvo, da li kod deteta postoje problemi sa raspoloženjem? Deca koja su bipolarna, u maničnoj fazi, vrlo često postaju agresivna. Gube samokontrolu, postaju impulsivna. U drugoj krajnosti, kada postanu depresivni, iako je agresija ređa, mogu postati razdražljivi, a ponekad ta razdražljivost i izaziva depresiju.
Psihoza: Psihotične bolesti se takođe mogu manifestovati agresijom. Na primer, deca sa šizofrenijom često reaguju na svoje unutrašnje okidače koji mogu jako da ih uznemiravaju. Ponekad deca sa šizofrenijom postanu nepoverljiva ili sumnjičava ili potpuna paranoična. To se ispolji kao agresija zbog sopstvenog straha.
Frustracija: Deca koja imaju problema sa kognicijom (ono što se danas naziva intelektualnim oštećenjem) ili komunikacijom (uključujući autizam) takođe mogu da pokazuju agresiju. Kada deca sa ovim stanjima postanu agresivna, često to čine jer imaju poteškoća da se nose sa svojom anksioznošću ili frustracijom i ne mogu da iskažu svoja osećanja kao drugi. Agresija takođe može biti oblik impulsivnosti.
Impulsivnost: Tu su i poremećaji ponašanja. Kod dece sa ADHD-om, najčešći oblici ponašanja kod njih- impulsivnost i loše donošenje odluka mogu dovesti do ponašanja koje se tumači kao agresivno. Ova deca često ne razmišljaju o posledicama svojih postupaka, koje mogu izgledati kao bezosećajni ili zlonamerni kada zaista ne razmišljaju. Kod poremećaja ponašanja, agresivnost je deo bolesti, velika komponenta onoga što ona jeste. Za razliku od deteta koje jednostavno ne razmišlja o posledicama svojih postupaka, deca sa nekim poremećajima ponašanja su namerno zlonamerna, a tretman i prognoza su im sasvim drugačiji.
Povrede: Ponekad postoje zdravstveni razlozi za agresivne ispade, kada dete ima oštećenje čeonog režnja ili određene vrste epilepsije. U ovim slučajevima možda nema razumljivog, očiglednog razloga za agresivnu epizodu deteta, a ona može imati biti vrlo nasilna.
Trauma: Konačno, postoje trenuci kada je agresija kod dece ili tinejdžera izazvana stresom zbog nečega što im se dešava. U takvoj njihovoj ekstremnoj situaciji agresivno ponašanje ne predstavlja osnovu za emocionalnu bolest, već predstavlja odgovor na tu traumu. Kada agresija prema njima počne da se dešava sve češće, to može da predstavlja novi emocionalni problem.
(Yumama)
