Држање под контролом једне аминокиселине могло би бити кључно за подстицање мршављења као дела уобичајених метаболичких процеса у телу, показује нова студија.
Истраживање, које је водио тим научника из више институција у САД, имало је за циљ да објасни зашто смањење уноса калорија генерално доводи до губитка килограма. Претходна истраживања наговештавала су да аминокиселина цистеин може играти улогу, али до сада њена функција није била јасна.
Сада се зна да смањење нивоа цистеина утиче на претварању беле масти (која се складишти у телу) у смеђу маст (која служи за сагоревање енергије и производњу топлоте), што у суштини делује као биолошки мотор за мршављење.
Другим речима, изгледа да је контролисана дијета ефикасна стратегија за мршављење пре свега зато што смањује цистеин – који се налази у многим намирницама богатим протеинима – док само бројање калорија можда и није најбољи приступ.
Да би ово проверили, истраживачи су спровели експеримент на мишевима којима је онемогућено да производе сопствени цистеин. У поређењу са мишевима који су били способни да га синтетишу, ове животиње су изгубиле 25 до 30 одсто телесне масе у само једној седмици када цистеин није био додаван кроз исхрану.
Иако студија, објављена у часопису Натуре Метаболисм, није укључивала људе као испитанике, истраживачи су анализирали податке 238 особа које су раније учествовале у експерименту са смањеним уносом калорија. Подаци су показали да су те особе имале мање цистеина у масном ткиву, што сугерише да и код људи постоји веза између калорија и цистеина.
Постоји могућност да би цистеин могао бити мета за пажљиво „подешавање“ метаболизма, али то је приступ који захтева опрез: блокирање цистеина код мишева изазвало је животно опасан губитак тежине (иако се тежина вратила када је ниво цистеина поново нормализован), а познато је да је ова аминокиселина неопходна за друге метаболичке функције.
„Поред драстичног губитка тежине и повећања сагоревања масти услед уклањања цистеина, ова аминокиселина је централна и за редокс равнотежу и редокс путеве у биологији“, каже Штадлер.
Оно што ствара изазов јесте чињеница да су наша тела прецизно подешени механизми: на добијање и губитак килограма утиче читав низ фактора, па кад се поремети један процес, многи други могу бити захваћени. То је сложена слика – али сада разумемо много више него раније.
„Обрнута анализа клиничког испитивања са рестрикцијом калорија код људи открила је новог играча у енергетском метаболизму“, каже физиолог Ерик Равусин из Биомедицинског истраживачког центра Пенингтон.
(РТС)
