Шопска салата је традиционално јело балканске (понајвише српске, бугарске, македонске) кухиње, а име је добила по Шопима.
Неки научници претпостављају да су Шопи „потомци једног од осам племена Печенега, које је цар Константин Седми Порфирогенит називао Тсопони, насељени између Кратова и Софије” како у књизи „Балкански светови” наводи Трајан Стојановић.
Феликс Канић у свом путопису „Србија” је забележио да „Шопови живе на територији балканског превоја Гинци до јужно од Софије”.
Шопских породица има и у тимочком сливу, у околини Зајечара. Они се у том крају називају и Тетевенцима по граду Тетевену у Бугарској из чије околине су се раселили у току 18. века.
Јован Цвијић је утврдио да су ово исељавање изазвали зулуми турских пљачкашких чета у којима је било и Арбанаса. Јован Цвијић наводи да су „Шопи између Враце и Видина бежали у Стару планину, неки су прешли Дунав и иселили се у Влашку, Бесарабију и Банат”.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Место где се КУПАЈУ ВИЛЕ И ВЕЧНО ВЕЗУЈУ ЗАЉУБЉЕНЕ: На овом месту ствара се један од НАЈВЕЋИХ ВОДОПАДА у Србији
Долазећи у наше крајеве мешају се са Власима, Србима и Цинцарима, и једни другима преносе свој језик, културу па и начин исхране. Бавили су се сточарством и у својим катунима или бачијама, где су преко лета боравили истерујући овце на испашу, спремали квалитетан сир (нису вадили кајмак). И тако је дошло до настанка светски познате салате.
БОНУС ВИДЕО:
ПРАТИТЕ НАС НА ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУК
