Šopska salata je tradicionalno jelo balkanske (ponajviše srpske, bugarske, makedonske) kuhinje, a ime je dobila po Šopima.
Neki naučnici pretpostavljaju da su Šopi „potomci jednog od osam plemena Pečenega, koje je car Konstantin Sedmi Porfirogenit nazivao Tsoponi, naseljeni između Kratova i Sofije” kako u knjizi „Balkanski svetovi” navodi Trajan Stojanović.
Feliks Kanić u svom putopisu „Srbija” je zabeležio da „Šopovi žive na teritoriji balkanskog prevoja Ginci do južno od Sofije”.
Šopskih porodica ima i u timočkom slivu, u okolini Zaječara. Oni se u tom kraju nazivaju i Tetevencima po gradu Tetevenu u Bugarskoj iz čije okoline su se raselili u toku 18. veka.
Jovan Cvijić je utvrdio da su ovo iseljavanje izazvali zulumi turskih pljačkaških četa u kojima je bilo i Arbanasa. Jovan Cvijić navodi da su „Šopi između Vrace i Vidina bežali u Staru planinu, neki su prešli Dunav i iselili se u Vlašku, Besarabiju i Banat”.
PROČITAJTE JOŠ: Mesto gde se KUPAJU VILE I VEČNO VEZUJU ZALJUBLJENE: Na ovom mestu stvara se jedan od NAJVEĆIH VODOPADA u Srbiji
Dolazeći u naše krajeve mešaju se sa Vlasima, Srbima i Cincarima, i jedni drugima prenose svoj jezik, kulturu pa i način ishrane. Bavili su se stočarstvom i u svojim katunima ili bačijama, gde su preko leta boravili isterujući ovce na ispašu, spremali kvalitetan sir (nisu vadili kajmak). I tako je došlo do nastanka svetski poznate salate.
BONUS VIDEO:
PRATITE NAS NA INSTAGRAMU i FEJSBUK
