Џем не треба да буде само укусан, већ и густ, тамне боје и без кристализованог шећера. Уз праве трикове и мало стрпљења, свака тегла може постати прави мали уметнички део зимнице.
Када домаћице припремају џем, пажња се не посвећује само укусу, већ и изгледу и текстури. Густ и тамни џем који се не кристалише показује искуство и знање које се преноси генерацијама.
Ево неколико проверених трикова:
Бирајте воће са природним пектином – шљиве, рибизле и јагоде не само да дају леп укус, већ и природну густину џему. Ако користите воће са мање пектина, додајте мало лимунтуса или природног пектина.
Пажљиво мерите шећер – довољно да задржи структуру и боју, али не толико да почне да кристалише. Превише шећера може стврднути џем, а премало га учинити течним.
Кувајте џем кратко и на средњој температури – предуго кување мења боју и може покварити текстуру. Пратите густину и гашењем топлоте на време сачувајте природну боју.
Додајте лимунов сок – он фиксира тамну боју и спречава кристализацију шећера, а истовремено освежава укус џема.
Не мешајте агресивно – нежно мешање током кувања чува облик воћа и смањује ризик од кристализације.
Стерилне и суве тегле – пуните џем у стерилизоване тегле и затворите поклопцем. Овако се чува свежина и густина, а џем је спреман за чување током целе зиме.
Постепено хлађење – оставите тегле да се хладе на собној температури пре него што их сместите у оставу. Нагли пад температуре може променити текстуру џема.
Уз ове традиционалне и практичне трикове, сваки домаћи џем постаје сочан, тамне боје и савршене густине, спреман да обогати зимницу, колаче или доручак.
(Ствар укуса)
