Тишина није предах од конфликта, већ покушај контроле ситуације и емоција друге особе.
После свађе понекад делује најлакше ћутати, не одговарати на поруке, избегавати поглед и демонстративно залупити вратима.
Многи мисле да тако штите себе или "хладе главу", али психолози упозоравају да такозвано тихо кажњавање може бити много опасније за везу од саме свађе.
Готово свако се макар једном нашао у ситуацији да након конфликта наступи потпуна тишина. Неки игноришу партнера сатима или данима, неки одлазе из просторије без речи, док други користе ћутање као облик казне.
Према писању Тхе Неw Yорк Тимес, овај образац понашања има и стручан назив, "третман ћутања", односно тихо игнорисање. Истраживачи са Универзитета у Сиднеју описују и његов екстремнији облик, демонстративну тишину, када особа отворено показује да игнорише партнера, наглим одласком, одбијањем комуникације или потпуним избегавањем контакта.
Ћутање као казна
Психолози објашњавају да игнорисање није безазлен начин избегавања конфликта. Према речима Гаил Салтз, професорке психијатрије, тихо игнорисање заправо представља облик кажњавања, чак и када особа тога није потпуно свесна.
Другим речима, тишина није предах од конфликта, већ покушај контроле ситуације и емоција друге особе.
Како партнер доживљава игнорисање?
Особа која се нађе "са друге стране тишине" често осећа:
- анксиозност
- страх
- осећај одбачености
- кривицу
- несигурност
Многи тада непрестано анализирају ситуацију и питају се:
„Шта сам погрешио/ла?“
„Да ли сам све уништио/ла?“
„Да ли ме више не воли?“
Истраживање је показало је да социјално игнорисање активира исте делове мозга као физички бол. Другим речима, мозак одбацивање доживљава готово као стварну повреду.
Зашто људи бирају тишину?
Парадокс је у томе што многи ћутање доживљавају као самоодбрану. Када емоције постану прејаке, јавља се потреба за дистанцом и то је потпуно нормално.
Међутим, проблем настаје када уместо искреног "Треба ми мало времена да се смирим" наступи потпуно игнорисање без објашњења.
Понекад тишина чак даје осећај моћи и контроле, као да је особа "победила" у расправи. Али тај осећај траје кратко, док дугорочно нарушава однос и поверење.
Када ћутање постаје токсично?
Ситуација постаје озбиљна када:
- игнорисање траје дуго
- понавља се након сваке свађе
- партнер не добија никакво објашњење
- тишина постане главни начин решавања конфликта
Тада психолози упозоравају да је могуће да се ради о облику емоционалног злостављања.
Највећи проблем није сама пауза, већ неизвесност, партнер не зна шта се дешава нити када ће комуникација поново почети.
Шта је здравија алтернатива?
Психолози саветују да се тихо игнорисање замени "свесном паузом".
Уместо нестајања из разговора, много је здравије рећи:
- Превише сам емотиван/на тренутно. Треба ми мало времена да се смирим. Вратићу се разговору за сат времена.
Важне су три ствари:
- искреност
- јасан временски оквир
- обећање да ће се разговор наставити
Јер управо неизвесност највише повређује другу особу.
Зашто је ово важно за везу?
Ћутање након свађе може деловати као лак излаз из емоционалног хаоса, али оно ретко решава проблем. Чешће само замрзава конфликт и ствара још већу дистанцу међу партнерима.
Психолози упозоравају да дуготрајно игнорисање постепено уништава поверење и осећај сигурности у вези.
Међутим, тишина не мора увек бити лоша, ако служи као кратка и искрена пауза пре наставка разговора, она може помоћи да се емоције смире и комуникација постане здравија.
(Глоссy)
БОНУС ВИДЕО:
