Неки људи уживају у дружењима и новим познанствима, док други радије остају по страни јер им социјалне ситуације изазивају нелагодност.
Али – где је граница између стидљивости и социјалне анксиозности? На први поглед, делују слично. Међутим, социјална анксиозност је много више од “стидљивости” – она је озбиљан облик анксиозног поремећаја који може значајно да утиче на квалитет живота.
Ако се често препознајеш у овим ситуацијама, можда није реч само о интровертности или повучености:
1. Желиш да се укључиш, али те страх блокира
Људи са социјалном анксиозношћу желе контакте и повезивање – али их паралише мисао да ће бити одбијени или исмевани. Можеш желети да приђеш друштву које се весело смеје, али остајеш по страни јер се плашиш осуде. Чак и слање обичне поруке типа “Хоћеш на кафу?” може да изазове нелагоду и осећај да ћеш испасти нападна или чудна.
2. Делујеш екстровертно, али изнутра се осећаш усамљено
Социјална анксиозност се не види увек споља. Можеш изгледати опуштено и друштвено, али се унутра осећати као да нигде не припадаш. Неки људи умеју да се смеју и учествују у разговорима, а да после сатима преиспитују сваку реченицу коју су изговорили и муче се питањем да ли су оставили “погрешан утисак”.
3. Тело реагује брже од ума
Пре него што ум успе да те смири, тело шаље знакове: убрзан пулс, знојење, стомачне тегобе, па чак и изненадна мучнина пред неку друштвену или пословну ситуацију. Мисли попут “Смеју ли се мени?” или “Сигурно ћу испасти глупа” постају окидачи телесних реакција које додатно појачавају анксиозност.
4. Опсесивно преиспитујеш сваки разговор
Једна од главних карактеристика социјалне анксиозности јесте стални осећај да те други оцењују. Чак и када дружење прође добро, остаје унутрашњи глас који ти понавља: “Зашто сам то рекла? Сигурно сам била досадна. Сви ме сада оговарају.” То бескрајно анализирање ситних детаља исцрпљује и спречава да уживаш у нормалним интеракцијама.
Важно је знати: Социјална анксиозност није исто што и стидљивост. Док стидљивост може да значи само благу резервисаност, социјална анксиозност може озбиљно да отежа посао, школу, односе и свакодневни живот. Ако се препознајеш у овоме, знај да постоји помоћ – од психотерапије до техника самопомоћи које могу значајно да ублаже симптоме.
(Женски магазин)
