Neki ljudi uživaju u druženjima i novim poznanstvima, dok drugi radije ostaju po strani jer im socijalne situacije izazivaju nelagodnost.
Ali – gde je granica između stidljivosti i socijalne anksioznosti? Na prvi pogled, deluju slično. Međutim, socijalna anksioznost je mnogo više od “stidljivosti” – ona je ozbiljan oblik anksioznog poremećaja koji može značajno da utiče na kvalitet života.
Ako se često prepoznaješ u ovim situacijama, možda nije reč samo o introvertnosti ili povučenosti:
1. Želiš da se uključiš, ali te strah blokira
LJudi sa socijalnom anksioznošću žele kontakte i povezivanje – ali ih parališe misao da će biti odbijeni ili ismevani. Možeš želeti da priđeš društvu koje se veselo smeje, ali ostaješ po strani jer se plašiš osude. Čak i slanje obične poruke tipa “Hoćeš na kafu?” može da izazove nelagodu i osećaj da ćeš ispasti napadna ili čudna.
2. Deluješ ekstrovertno, ali iznutra se osećaš usamljeno
Socijalna anksioznost se ne vidi uvek spolja. Možeš izgledati opušteno i društveno, ali se unutra osećati kao da nigde ne pripadaš. Neki ljudi umeju da se smeju i učestvuju u razgovorima, a da posle satima preispituju svaku rečenicu koju su izgovorili i muče se pitanjem da li su ostavili “pogrešan utisak”.
3. Telo reaguje brže od uma
Pre nego što um uspe da te smiri, telo šalje znakove: ubrzan puls, znojenje, stomačne tegobe, pa čak i iznenadna mučnina pred neku društvenu ili poslovnu situaciju. Misli poput “Smeju li se meni?” ili “Sigurno ću ispasti glupa” postaju okidači telesnih reakcija koje dodatno pojačavaju anksioznost.
4. Opsesivno preispituješ svaki razgovor
Jedna od glavnih karakteristika socijalne anksioznosti jeste stalni osećaj da te drugi ocenjuju. Čak i kada druženje prođe dobro, ostaje unutrašnji glas koji ti ponavlja: “Zašto sam to rekla? Sigurno sam bila dosadna. Svi me sada ogovaraju.” To beskrajno analiziranje sitnih detalja iscrpljuje i sprečava da uživaš u normalnim interakcijama.
Važno je znati: Socijalna anksioznost nije isto što i stidljivost. Dok stidljivost može da znači samo blagu rezervisanost, socijalna anksioznost može ozbiljno da oteža posao, školu, odnose i svakodnevni život. Ako se prepoznaješ u ovome, znaj da postoji pomoć – od psihoterapije do tehnika samopomoći koje mogu značajno da ublaže simptome.
(Ženski magazin)
